Početna Sadržaj Moj dnevnik LEBDE IZNAD ZEMLJE
LEBDE IZNAD ZEMLJE PDF Ispis

 

Nedjelja, 04.09.2011.g.

 

Današnju jutarnju nedjeljnu misu predvodio je naš novi kapelan Ivica. I ono što sam prvo pomislio kada sam ga prošlu nedjelju prvi puta vidio na misi, priliko prvog predstavljanja nama župljanima, osjetio sam i danas.  MLADI  ČOVJEK,  SVEĆENIK,  PREPUN  DUHA  SVETOGA.

Tako sam ga i danas doživio. Njegove riječi,  ''govor tijela'', uživljavanje u svaku izgovorenu ili pročitanu riječ, nadahnuta propovijed, smiješak i mir na licu, i dr., sve su to Božji znakovi prisutnosti  Duha Svetoga.

 

DRAGI  NAŠ  IVICA,  VODIO  TE  I  JAČAO,  NADAHNJIVAO  I  ISPUNJAVAO  DUH  SVETI  DA  NAM  PRENOSIŠ  NJEGOVU  LJUBAV!


A, prisjećajući se i nekoliko kapelana u našoj župi unatrag nekoliko godina,  za sve njih je bilo zajedničko to   DA  SU  SVI   ONI,  PRILIKOM  DOLASKA  U  NAŠU  ŽUPU,  PRVI  PUT  RASPOREĐENI  NAKON  SVOJIH  ''MLADIH  MISA'',   BILI  PREPUNI  DUHA  SVETOGA.  NIŠTA ČUDNO,  PA  TEK  SU  GA  KAO  SVEĆENICI  I  PRIMILI.

 

Ti mladi svećenici izgledali su mi, kao i sada naš Ivica,  KAO  DA  LEBDE  IZNAD  ZEMLJE.  Pa i jest to tako,  TAKO  IZGLEDAJU  SVI  LJUDI  PREPUNI  DUHA  SVETOGA.  LEBDE  IZNAD  ZEMLJE. IMAJU  OSJEĆAJ  DA  SU  TAKO  BLIZU  GOSPODINU.  PREPUNI  SU  LJUBAVI  KOJA  JE  GOSPODIN  SAM.  ZRAČE  I  SVIJETLE  TOM  LJUBAVLJU.

 

Zato nije ni čudno da je na kraju mise naš kapelan upitao sve nas: ''A  KAJ  STE  TAK  OZBILJNI!?''  On sav u Duhu a mi tko zna gdje i kako.

A meni su ''prolazili kroz glavu'' naši prijašnji kapelani, sada svi od reda župnici u svojim župama.  Svi su oni kroz neko vrijeme, netko prije netko poslije, ali svi ubrzo nakon što su postali samostalni župnici u svojim župama,  POSTALI  PUNO  OZBILJNIJI,  ''SPUSTILI  SU  SE  NA  ZEMLJU'',  NISU  VIŠE  ZRAČILI  I  SVIJETLILI  ONOM  LJUBAVLJU  I  MIROM  KAO  PRIJE.  NJIHOVI  OSMJESI  BILI  SU  IZMUČENI  SVAKODNEVNIM  NAPADIMA  ZLA  NA  RAZNE  NAČINE.  ILI  DIREKTNO  NA  SAMOG  SVEĆENIKA  ILI  PREKO  NAS  ŽUPLJANA  KOJI  SMO  IH  OKRUŽIVALI.

 

PA  ZAŠTO  JE  TO  TAKO?  ZAŠTO  SVI  ONI  NE  OSTANU  ČIM  DUŽE  ONAKVI  KAKVI  SU  BILI  KADA  SU  PRIHVATILI  SVOJU  PRVU  KAPELANSKU  DUŽNOST?  PA  ZAR  SU  IZGUBILI  DUHA  SVETOGA?  GDJE  SU  OSMJESI,  MIR,  LJUBAV,  ČISTO  SRCE,  SVE  ONO  ŠTO  TAKO  PLIJENI  SVE  NAS  I  ŠTO  SVIMA  NAMA  GRIJEŠNIM  ŽUPLJANIMA  U  RAZNIM  ŽUPAMA  TAKO  TREBA?

 

Pa su mi tako, za vrijeme mise, kada sam gledao našeg mladog kapelana, prošle kroz misli riječi  ''OBNOVA  U  DUHU''. Da, puno puta sam čuo i pročitao te riječi u raznoj katoličkoj i kršćanskoj literaturi. Pa i nekako, onako na grubo, bih i mogao dati definiciju tih riječi, onako kako ih ja doživljavam. Ali, ipak su mi nekako te riječi i njihov točan smisao ''u zraku''.

 

Prije 15-tak dana imao sam jaku potrebu da odem na dan ili dva u Samobor, u Tabor, na duhovnu obnovu koju tamo vodi naš dragi fra Zvjezdan.  JEDNOSTAVNO  MI  JE  SRCE  ZAIGRALO  KADA  SAM  SE  SJETIO  MOLITVE,  PJESME,  RADOSTI  KOJU  SAM  OBA  PUTA,  KADA SAM  TAMO  BIO,  DOŽIVIO.  A  ŠTO  BI  TO  DRUGO  BILO  NEGO  OBNOVA  MOJEGA  DUHA,  MOJE  DUŠE.  A  AKO  TAMO  NIJE  BIO  ISTOVREMENO  TROJEDINI  BOG,  ONDA  SI  JA  NE  MOGU  ZAMISLITI  DRUGO  MJESTO  GDJE  BI  ON  TREBAO  BITI.  TO  JE  ZA  MENE  OBNOVA  U  DUHU.  MOLITVA,  PJESMA  KOJA  SLAVI GOSPODINA,  RADOST,  LJUBAV  I  MIR.

 

I sad, ako nam to tamo najviše prenosi dragi nam fra Zvjezdan,  GDJE  SE  ON ''OBNAVLJA  U  DUHU'',  GDJE  SE  ON  ''PUNI''?  JER  ON  NAM  SVE  TO  TAMO  DAJE  I  PRENOSI  NA  NAS.  PA  MORAO  BI  SE,  ONAKO  PSIHIČKI,  ''ISPRAZNITI''.  A  NAKON  TOGA  I  NAPUNITI,  JER  DUHOVNE  OBNOVE  VODI  SKORO  SVAKI  TJEDAN  PO  ČETIRI  DANA.

 

No, dragi naš fra Zvjezdan se ne prazni. Kada se jedanput napuniš Duhom Svetim, kada se svakodnevno moliš, slaviš euharistiju, PRIMAŠ  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  SEBE, kada Ga slaviš u pjesmama, kada Ga proslavljaš pomažući drugima oko sebe čista srca, onoliko koliko možeš,  TADA  SAM  SIGURAN  DA  NITKO  OD  NAS  NE  MOŽE  IZGUBITI  DUHA  SVETOGA.  JER  SVAKI  DAN  ČINIMO  DUHOVNU  OBNOVU  ILI  ''OBNOVU  U  DUHU''.

 

I može nam nekad izgledati da nas je Gospodin i Njegov Duh Sveti napustio. A mi sve činimo kao prije. Idemo svaki dan na misu, molimo se, slavimo i zahvaljujemo Gospodinu, pjevamo mu, činimo dobra djela koliko možemo, itd….

 

MA  NIJE  NAS  DUH  SVETI  NAPUSTIO.  ON  JE  TU.  NO  GOSPODIN  NAS  KUŠA.  JER  SAMO  PROKUŠANI  U  POSTOJANOSTI  SVOJE  VJERE  MOŽEMO  U  NJOJ  RASTI.  KROZ  TE  ''DUHOVNE  SUHOĆE''  RASTEMO  U  VJERI.  JER  AKO  VJERUJEMO  U  LJUBAV  I  MILOST  NAŠEG  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  ONDA  NIKAKO  NE  MOŽEMO  SUMNJATI  DA  NAS  JE  GOSPODIN  OSTAVIO  I  DUH  SVETI  NAPUSTIO.

DA,  BIT  ĆE  NAPADI  ZLA.  POJAVIT  ĆE  SE  I  SUMNJE.  MA  NE  ONAKO  KAO  DA  SUMNJAMO  U  VJERU.  NEGO  ĆE  NAM  ZLI  STALNO  KROZ  GLAVU  PUŠTATI  RAZNE  MISLI  KOJE  ĆE  NAS  ZBUNJIVATI.  NEĆEMO  MOĆI,  OD  NJIHOVE  SLIČNOSTI  S  BOŽJOM  VOLJOM  I  NJIHOVE  KOLIČINE,  ODMAH  PREPOZNATI  ŠTO  TO  SVE  ZNAČI.  PA  ĆEMO  SE  POČETI  VRTJETI  U  KRUG  U  SVOJIM  MISLIMA.

I  MENI  SE  TO  PONEKAD  ZNA  DOGODITI.  NIJE  DO  SADA  BILO  NIŠTA  STRAŠNO.  JEDINO  MI  JE  TEŠKO  ŠTO  ZLO   TADA  KORISTI  SVA  ORUŽJA  KOJA  IMA.  I  PREKO  MOJIH  NAJMILIJIH,  I  PREKO  MENI  DRAGIH  LJUDI,  I  POSLOVA  KOJE  VOLIM,  I   DRUGIH  MI  DRAGIH  LJUDI  I  STVARI  I  DOGAĐAJA.

NO,  PREPOZNAO  SAM  JA  SVAKI  PUT  DO  SADA  DJELOVANJE  ZLOGA  I  KOD  SEBE  I  KOD  DRUGIH.  I  MOGU  VAM  U  CIJELOSTI  SVJEDOČITI  DA  MISA,  ISPOVIJED,  HOSTIJA  POGOTOVO  A  ZAZIVANJE  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  NJEGOVOG  DUHA  SVETOGA,  DJEVICE  MARIJE  I  MOLJENJE  MOLITVI  KOJE  SU  NAM  ONI  OSTAVILI  DA  IH  SVAKODNEVNO  MOLIMO,  SIGURNO  I  ODMAH  TJERAJU  ZLO  OD  NAS.  A  POSLIJE  TOGA  U  CRKVU  NA  MISU  I  PO  ŽIVOGA   GOSPODINA.  JER  KADA  GA  U  VJERI PRIMIMO  U  SEBE  TADA  ZLO  BJEŽI  OD  NAS  KAO  DA  GA  NIKAD  NIJE  NI  BILO.


TI  SI  GOSPODINE  MOJA  OBNOVA  U  DUHU!  TVOJA

MISA,  TVOJE  TIJELO  I  TVOJA  KRV.


BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.