Petak. 28.10.2011.g.

Jučer sam, nekom igrom slučaja, bio na dvije mise. I na jutarnjoj i na večernjoj. Na jutarnju sam išao onako, skoro da kažem, redovno, a na večernju sam se odlučio ići iz mojih osobnih potreba.  ZBOG  OSJEĆAJA  SUMNJI  I  NEDOSTOJNOSTI  PREMA  GOSPODINU.  DA  SAM  PREVIŠE  GRIJEŠIO  OVIH  DANA  PREMA  GOSPODINU.  PREVIŠE  OHOLOSTI,  SRDITOSTI,  LICEMJERJA,  A  PREMALO  MOLITVE,  RADOSTI  I  SVJEDOČENJA  ZA  GOSPODINA.  PROŠLIH  DANA  NEKAKO  SAM  ''LEBDIO''  IZMEĐU  ONOGA  ŠTO  SAM  TREBAO  I  MOGAO  ČINITI  I  ONOGA  ŠTO  SAM  U  STVARNOSTI  ČINIO  ILI  PROPUSTIO  ČINITI.

Zato sam tu večernju misu i moj dolazak na nju  PREDAO  PRIJE  MISE  GOSPODINU  ZA  MOJE  GRIJEHE,  POGOTOVO  OVIH  DANA.  I  ODMAH  SU  MI,  U  TIM  MOJIM  RAZMIŠLJANJIMA  I  MOLITVAMA  UPUĆENIM  PREMA  KIPOVIMA  I  SLIKAMA  GOSPODINA,  DUHA  SVETOGA,  DJEVICE  MARIJE,  MARIJE  MAGDALENE  A  POGOTOVO  ZAMIŠLJENOG  LIKA  BOGA-OCA,  JOŠ  PRIJE  POČETKA   MISE,  KRENULE  SUZE.  ALI,  U  TIM  TRENUCIMA,  PROLAZILI  SU  ME  I  TRNCI.  TRNCI  RADI  NEKOG  OSJEĆAJA  DA  JE  GOSPODIN  TAMO  SA  MNOM  I  DA  SVU  TU  MOJU  TJESKOBU,  NEDOUMICE,  OSJEĆAJ  NEDOSTOJNOSTI,  UZIMA  K  SEBI…

A zapravo ono što me posebno dojmilo te večeri bio je telefonski poziv na mobitel poslije mise.  Već sam bio na putu kući kada je mobitel zazvonio.  Javio se jedan veseli i zvonki glas: ''KUME,  PA  KUD  SI  MI  POBJEGAO!  VIDIO  SAM  TE  TAMO  U  CRKVI  PA  SAM  MISLIO  AKO SI  ZA  NEKU  KAVICU,  DA  MALO  POPRIČAMO…''

Bio je to moj prijatelj, isti onaj koji već godinu dana vodio borbu sa zlim duhovima,  pogotovo  ZLIM  DUHOM  ALKOHOLA.  Bio je na misi, skoro da redovno dođe svaku večer, i čita misna čitanja.

Kada sam ga jučer gledao i slušao kako čita, srce mi je zatitralo.  BIO  JE  TO,  I  PO  IZGLEDU  I  PO  POKRETIMA,  SASVIM  DRUGI  ČOVJEK.  ČOVJEK  KOJI  JE  POBIJEDIO,  UZ  GOSPODINOVU  POMOĆ,  ZLOG  DUHA  ALKOHOLA.  I  NA  PUTU  JE  DA  I  NJEGA  KAO  I  DRUGE  ZLE  DUHOVE  KOJI  SU  GA  OPSJEDALI  I  SKORO  MU  UZELI  DUŠU,  ZAUVIJEK  IZBACI  IZ  SVOJEG  ŽIVOTA.

A  borba je bila žestoka. Od proljeća se taj moj prijatelj pokušao izliječiti od ovisnosti od alkohola. Prvo je pokušao, lažući sebe i druge, ambulantno to izliječiti.  JER  OVISNOST  OD  ALKOHOLA  JE  VRLO  ČESTO  SAMO  BOLEST.  KAO  I  SVAKA  DRUGA  BOLEST.  NO,  UZ  TU  BOLEST  NAJČEŠĆE  DOLAZE  I  ZLI  DUHOVI  KOJI  ZAPOSJEDAJU  BOLESNOG.  ILI  PRIJE,  PA  RADI  NJIH  I  POČINJE  PITI,  ILI  KASNIJE,  PA  UMJERENI  ALKOHOLIZAM  PRELAZI  U  BOLEST,  A  DA  ČOVJEK  NITI  NE  PRIMIJETI  PROMJENU.

I nije išlo.  Lažući  sebe  i  druge  oko  sebe  da  se  liječi,  MOJ  PRIJATELJ  JE  TONUO  SVE  DUBLJE,  A  OBITELJ  JE  BILA  BLIZU  RASPADA.  On  je  kao  skrivao  da  pije  a  svi  oko  njega  su  znali  da  pije.

Ja sam se trudio i činio ono što sam mogao.  Razgovarao sam često s njim i puno molio za njega. I još danas.  I  svi  drugi  oko  njega  su  se  trudili a pogotovo njegova žena i sin. Ali nije išlo.

I u jednom trenutku,  GOSPODIN  JE  PREUZEO  STVAR  U  SVOJE  RUKE.  Upravo onda  kada smo svi mi oko mojeg prijatelja učinili sve što smo mogli. Sjećam se da sam jednog dana poslao e-mail njegovoj ženi i rekao joj da  JA  OSJEĆAM  DA  ZA  NJEZINOG  MUŽA,  MOJEG  PRIJATELJA,  VIŠE  NE  MOGU  NIŠTA  UČINITI.  JOŠ  SAM  IZMOLIO  ZA  NJEGOV  SPAS  DEVETNICU  BOŽJEM  MILOSRĐU  I  OSJETIO  DA  JE  TO  SVE  ŠTO  JE  BILO  MOJE.  DALJE  SU  MOGLI  SAMO  ON  I  GOSPODIN.

Što se tada dogodilo, jedne subote i nedjelje, zna samo moj prijatelj.  MA  ZNAM  JA,  NEŠTO  SE  U  NJEMO  ''PRELOMILO'',  KAO  U  MENI  PRIJE  TRI  GODINE.  DOŠAO  MU  GOSPODIN  U  POMOĆ  JER  GA  JE  ZVAO  POTPUNO  BESPOMOĆAN.

I moj prijatelj odlučio je otići u bolnicu na liječenje od alkohola, tri tjedna. Sam je odlučio da ode a prije je to na razne načine izbjegavao. I još se zlo nije dalo. Trebalo mu je nekih mjesec i pola dana od odluke do  odlaska u bolnicu. Ali  je  uspio.

U bolnici je bio jedini koji je došao dobrovoljno na bolničko liječenje. I nije da smo mu samo tako vjerovali da će izdržati. No, ja sam vidio na njemu promjenu.  Odluka  je  bila  čvrsta  koliko neka  odluka može izgledati čvrsto od jednog čovjeka u takvom stanju.

Zamolio me da ga ja vozim u bolnicu na liječenje. Nekako me je trebao. I supruga je bila uz njega, ona koja je najviše patila. Ona, koja je vjerojatno i najviše očekivala od tog liječenja.  Ona  koja  je  već  bila  na  rubu  snaga  i  živaca.

A meni su ti i takvi trenuci jedni od najljepših u životu.  KADA  MOŽEŠ  POMOĆI  ČOVJEKU  U  STVARNOJ  POTREBI,  GDJE  VIDIŠ  NA  DJELU  BOŽJE  MILOSRĐE  I  GDJE  SE  OSJEĆAŠ  KAO  ORUĐE  U  IZVRŠAVANJU  BOŽJE  VOLJE.

I kroz nekoliko dana sam mu otišao u posjetu. Donio mu neke knjige.  I  VIDIO  SAM  DA  SE  GOSPODIN  KROZ  NJEGA  POČEO  PROSLAVLJATI.  STALNO  MI  JE  SPOMINJAO  GOSPODINA.  BIO  JE  SLAB,  USPORENOG  GOVORA  ALI  IZ  NJEGA  JE  POČELA  ZRAČITI  NEKA  POSEBNA  SNAGA.  OPISAO   BIH  TO  RIJEČIMA  KOJE  MI  JE  DANAS  POSLAO  JEDAN  DRAGI  SVEĆENIK  JOSIP:

''SVAKI  ČOVJEK  DOŽIVI   TAMU  U  KOJOJ  NE  VIDI  IZLAZ  ZA  SVOJE  PROBLEME.  ČESTO  SE  OSJETI  NAPUŠTEN  I  ZABORAVLJEN,  ČAK  I  OD  BOGA.

IPAK,  TAMA  UČINI  SVJETLO  SJAJNIJIM  I  TOPLIJIM.

BOG  NE  PALI  REFLEKTORE  POD  KOJIMA  ĆEMO  BLJEŠTATI.  ALI,  PALI  MALO  SVJETLO  U  SRCU  PO  KOJEM  ĆE  NAM  OČI  SJATI  ŽIVOTNOM  RADOŠĆU.''

Hvala ti dragi Josipe na ovim mislima  koje si mi danas poslao, neka Gospodin bude s tobom. Upravo sam se njih sada sjetio kada sam želio opisati kako je izgledao moj prijatelj u bolnici nakon 2-3 dana liječenja od alkohola. MALO  SVJETLO  U  SRCU  I  OČI  KOJE  SU  POČELE  SJATI  ŽIVOTNOM  RADOŠĆU.

I  SVE  JE  TO  MOJ  DRAGI  PRIJATELJ  IZDRŽAO.  GOSPODIN  GA  JE  JAČAO  KROZ  MOLITVE  SVIH  NAS  I  NJEGOVE  MOLITVE  I  BOŽJU  RIJEČ  KOJU  JE  DOBIVAO  KROZ  KATOLIČKU  LITERATURU  KOJU  JE  U  BOLNICI  ČITAO.

I  DRAGI  NAŠ  ŽUPNIK  MU  JE  BIO  U  POSJETI,  DOŠAO  GA  JE  OHRABRITI.

Prošlo  je negdje mjesec i pol dana od kada je moj prijatelj završio bolničko liječenje.  Njegova supruga je iz početka bila sumnjičava prema uspjehu njegovog liječenja i obraćenja jer ju je puno puta iznevjerio. Onako povrijeđena teško je bez sumnje prihvaćala ono što se počelo dobro s njim događati. Nakon 10-tak dana po njegovom izlasku iz bolnice poslao sam joj e-mail s kratkim pitanjem da kako je moj prijatelj. A ona mi je odgovorila:

''Pozdrav ,
Doma je bolje....nadam se da bude još bolje ali sam i svjesna toga da je to pocetak i da bude potrajalo kako bi se stvari do kraja posložile...još postoje neke sumnje kod mene i nadam se da ce i to uskoro nestati. Planiramo, ako cemo uspjeti uskladiti slobodne dane, otici do Linica, a ako ne, onda samo subotom za pocetak.
Ne znam kad si ga zadnje vidio (mora ti vratiti literaturu) no župnik mu je neki dan rekel da lijepo izgleda (bil je kod njega u bolnici jednu vecer).
Nekako  meni djeluje tužno, da ne velim depresivno, i kad sam ga neku vecer pitala da  šta mu je, onda je rekao da razmišlja o tome koliko nam je lošeg napravio???? Dali su mu se "otvorile" oci pa se sad ''grize'' zbog svega? Ne znam ali sam mu rekla da pusti prošlost i ako želi promjenu neka gleda naprijed i pazi da se to ne ponovi.
Eto to je to....
Ne znam kako ga okolina doživljava, no i nećakinja mi je rekla da dobro sad izgleda...''

Poruka i riječi pune nade i očekivanja da bude sve u redu.

I jest.

Jučerašnji  njegov glas još mi je jedna potvrda toga.

A davno, još početkom godine, sam mu ja rekao da će se on izvući iz svega toga i da će onda to sve napisati u jedno svjedočanstvo koje ćemo staviti na ovu stranicu da tako svjedoči i svima drugima u takvoj potrebi.  DA  BUDE  GOSPODINOV  SVJEDOK.

No oprez prijatelju moj dragi!  ''RIČUĆI  LAV''  nikada ne spava. Stalno nas obilazi i čeka kada ćemo biti slabi da nas ''proždrije''. ODLASCI  NA  MISE,  SVAKODNEVNA  MOLITVA,  ŽIVOT  PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA  JEDINO  SU  ORUŽJE  PROTIV  NJEGA,  ORUŽJE  PRED  KOJIM  TAJ  ''RIČUĆI  LAV''  POSTAJE  ''MALI  MIŠ''  I  BJEŽI  U  SVOJU  RUPU.

GOSPODINE,  NEKA  TI  JE  BESKRAJNA  SLAVA  I  HVALA  ZA  SPAS  MOJEG  PRIJATELJA  I  SVIH  ONIH  KOJE  SI  OSLOBODIO  ZLOG  DUHA  ALKOHOLA.  NEKA  TVOJE  MILOSRĐE  POMOGNE  I  SVIM  ONIMA  KOJI  JOŠ  UVIJEK  VODE  TU  BORBU.  NEMOJ  IH  NAPUSTITI!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE!  NEKA  TI  JE  VJEČNA  SLAVA!