Nedjelja, 16.06.2013.g.

Razgovarao sam neki dan sa jednom dragom osobom koja proživljava

velike  ''fajtove''  u  svojem  životu. Sa sobom, sa okolinom, sa napastima

zloga  …

I rekla mi je da se već neko vrijeme, nekoliko godina, osjeća jako

nesretno. I da je u zadnje vrijeme to sve kulminiralo, da se osjeća jako

nesretno.

I tokom tog razgovora ja baš i nisam imao puno riječi da ju utješim.

Poslije, tokom dana, prisjećajući se te drage osobe i njezinih riječi o

osjećaju nesretnosti,  OSJETIO  SAM  U  SEBI  VELIKU,  GOLEMU  TUGU.

KAKO  JE  STRAŠNO  TUŽAN  TAJ  OSJEĆAJ  U  NEKOME  KOJI  SE

OSJEĆA  GODINAMA  NESRETNO!

A  I  JA  SAM  RADI  TOGA  POSTAO  JAKO  TUŽAN  …

I  OPET,  KAO  ŠTO  TO  UVIJEK  ČINIM,  UPITAO  SAM  SE  KAKO

BIH  JA  MOGAO  POMOĆI  TOJ  DRAGOJ  OSOBI  …

KAKO  POMOĆI  ONOME  KOJE  SE  OSJEĆA

BESKRAJNO  NESRETNO  …

I  OPET  SE  U  MENI  PRODUBILA  TA  TUGA,  KADA  BAŠ  I  NISAM

VIDIO  ŠTO  BIH  JA  MOGAO   TU  UČINITI  …

I  MOLIO  SAM  JE  PREDRAGOG

GOSPODINA  DA  MI  U  TOME  POMOGNE

…

TO  MI  JE  PRVO  ''PALO''  NA  PAMET,  MOLITVA.

I  DOŠLE  SU  MI  U  MISLI  RIJEČI

''DOBRA  DJELA''  …  GOSPODIN  …  ILI

NETKO  OD  NJEGOVIH  …

NISAM  BAŠ  SVE  TO  RAZUMIO.  ''DOBRA  DJELA'',  ALI  ŠTO,  ALI

TKO  …  JA  DA  IH  ČINIM,  TA  OSOBA  DA  IH  ČINI,  NETKO

DRUGI?!?

SVE  ME  TO  DODATNO  ZBUNILO  …  A  TUGA  JE  U  MENI  OSTALA.

VEĆ  DUGO  NISAM  BIO  TAKO  TUŽAN

RADI  NEKIH  OSOBA  KOJE  MI

GOSPODIN  POSLAO  U  MOJ  ŽIVOT.

Pa sam počeo razmišljati o tim  ''dobrim djelima''. I o tome što bih ja

mogao učiniti od dobrih djela, i da to činjenje i ta dobra djela dam

Gospodinu da ta draga osoba bude manje nesretna.

Svašta mi je počelo ''prolaziti'' kroz misli. I jedna odluka je počela

sazrijevati.

A sve mi to nekako nije bilo posve ''čisto''…  I dalje sam bio tužan, kad

god sam se sjetio te drage osobe.

Tako sam danas krenuo i na jutarnju misu.  Tužan. No, odlučio sam,

hodajući polako prema crkvi, da ću tugu  ''RAZBIJATI''  SA  MOLITVOM.

PA  SAM  MOLIO  U  SEBI  MOLITVU  ZA  MOLITVOM.

I  ODLUČIO  SAM  DA  ĆU  DANAS  GOSPODINU  PRINIJETI  NA

NJEGOV  OLTAR  TU  DRAGU  OSOBU  I  NJEZIN  OSJEĆAJ

NESRETNOSTI.

DA  JOJ  SE  GOSPODIN  SMILUJE  PO  MILOSRĐU  I  LJUBAVI

SVOJOJ  BESKRAJNOJ.

I  ''DOĐE''  MI  TADA  U  MISLI,  DA  JA

ZAPRAVO  NE  TREBAM  ''LIJEČITI''

SVOJU  TUGU  NEGO  TA  DRAGA  OSOBA

SVOJU  NESRETNOST.

I  DA  SU  ONE  RIJEČI,  ''DOBRA  DJELA'',

BILA  ZAPRAVO  NAMIJENJENA  NJOJ.

DA  ONA  TREBA  ČINITI  DOBRA  DJELA  U

SVOJEM  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU  KAKO

BI  SE  RIJEŠILA  NESRETNOSTI,  KAKO

BI  POSTALA  SRETNA  I  RADOSNA.

I  SVE  MI  SE  ODMAH  ''RAZBISTRILO''!

PA  ČOVJEK  KADA  ČINI  DOBRA  DJELA,

KADA  POMAŽE  DRUGIMA  OKO  SEBE,

POSTAJE  SRETAN,  ZADOVOLJAN,

RADOSTAN  …

KADA  NEKOME  NEŠTO  POMOGNEŠ  U

NJEGOVOJ  MANJOJ  ILI  VEĆOJ  POTREBI,

DOBIJEŠ  OSJEĆAJ  RADOSTI,

ISPUNJENOSTI,  ZADOVOLJSTVA  KAO

OSOBA,  KAO  ČOVJEK  OD  BOGA

STVOREN.

I  TAJ  OSJEĆAJ  NAM  DAJE  PREDRAGI  NAŠ  GOSPODIN,  JER

TAKO  VRŠIMO  NJEGOVU  SVETU  VOLJU.

ČINJENJEM  DOBRIH  DJELA  I  NJEMU

''POMAŽEMO''  NOSITI  KRIŽ.

JER  NE  TREBA  ON  SVE  ČINITI  DA  POMOGNE  DRUGIMA  U

NJIHOVIM  ŽIVOTNIM  POTREBAMA  NEGO  TO  ČINIMO  MI

UMJESTO  NJEGA.

NAŠA  ĆE  SE  DOBRA  DJELA,  AKO  IH

ČINIMO  ISKRENO  I  OD  SRCA,

''POKAZATI''  U  SVOJ  SVOJOJ

RASKOŠNOSTI.

NAŠA  DOBRA  DJELA  NAJEDANPUT  ĆE

''OBASJATI''  CIJELI  NAŠ  ŽIVOT  I

ŽIVOTE  ONIH  KOJIMA  SMO  IH  UČINILI.

I  ŽIVOTE  SVIH  ONIH  KOJI  SU  DIO  NAŠEG  SVAKIDAŠNJEG

ŽIVOTA.

NAŠA  DOBRA  DJELA  UNOSE  PREGRŠT

RADOSTI  U  NAŠE  I  ŽIVOTE  DRUGIH

OKO  NAS.

NAŠA  DOBRA  DJELA  ČINE  NAS

SRETNIM.  NAS  I  MNOGE  DRUGE  OKO

NAS.

KOLIKE  LJEPOTE  U  DOBRIM  DJELIMA!

KOLIKE  RADOSTI  U  DOBRIM  DJELIMA!

KOLIKE  SREĆE  U  DOBRIM  DJELIMA!

I  KOLIKE  BEZVREMENSKE  KORISTI  U

DOBRIM  DJELIMA  ZA  NAS!

U  KRALJEVSTVU  BOŽJEM!

Zato sam odlučio da ću s tom dragom osobom ponovno porazgovarati i

prenijeti joj ono što mi je Gospodin  ''poručio'' za nju.

To je moje, to je meni dano za spoznati. To je Božja volja za mene koju

ću ja izvršiti.

A što će i kako činiti ta draga osoba, ne znam. Nije dalje moje da se o

tome brinem. Gospodin će se o tome brinuti.

Moje će još biti da se ponekad na tu nakanu pomolim za tu dragu osobu.

DA  JU  DUH  SVETI  NADAHNE  DA  PREPOZNA  I  IZVRŠI  SVETU

BOŽJU  VOLJU  ZA  ČINJENJE  DOBRIH  DJELA  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

I  TO  NE  RADI  GOSPODINA,  NE,  NE  TREBA  TO  NJEMU.

NEGO  RADI  NJE.

DA  SE  KONAČNO  U  SVOJEM  ŽIVOTU  POČNE  OSJEĆATI  SRETNO.

SVET  I  PRESVET  GOSPODINE  MOJ,

SVET  I  PRESVET.

GOSPODIN  MOJ  I  BOG  MOJ.