Subota, 27.07.2013.g.

Jedna  draga sestra u vjeri zabrinula se što više dana nisam objavio ništa

u  ''DUHOVNOM  DNEVNIKU''.

I poslala mi je kratki e-mail.

Baš me razveselila,  BOG  JU  BLAGOSLOVIO  …

I tako, naravno da sam joj otpisao. Pa dalje donosim naša dva e-maila,

možda je netko i od vas u takvim razmišljanjima.

NJEZIN  E-MAIL:

''POZDRAV I BOŽJI BLAGOSLOV DRAGI IVANE.

STO SE DOGADJA, ZASTO VIŠE NE PIŠEŠ DUHOVNI DNEVNIK?

IMAŠ LI NEKIH PROBLEMA, JE LI MOŽDA RADIŠ?

JESI LI MOŽDA U NEKOJ DEPRESIJI, KUŠNJI? JE LI NEMAŠ

SNAGE?

SVAKI DAN OTVARAM TVOJU STRANICU DA NADJEM NEKI

SAVJET, POUKU.

KAKO MENI, MISLIM DA I DRUGIMA PUNO POMAŽEŠ.

AKO JA MOGU NA NEKI NAČIN POMOĆI TEBI, SLOBODNO SE

JAVI.

POZDRAV I BOŽJI BLAGOSLOV''

MOJ  E-MAIL:

''POZDRAV  I  BOŽJI  BLAGOSLOV  DRAGA  SESTRO  U  VJERI,

TEBI  I  SVIMA  TVOJIMA.

BAŠ  SI  ME  RAZVESELILA  OVIM  SVOJIM  E-MAILOM.  ODMAH

MI  JE  ''DOŠAO''  SMJEŠAK  NA  LICE  KADA  SAM  POKUŠAO

ZAMISLITI  TEBE  KADA  SI  PISALA  OVAJ  SVOJ  E-MAIL...

NEMA  KOD  TEBE,  ODMAH  ''U  GLAVU''  ...  TKO  ĆE  TEBE

IMATI  U  ŽIVOTU  ZA  PRIJATELJA,  SUPRUGU  ...  TAJ  ĆE

BITI  U  MILOSTI  BOŽJOJ.

BOG  TE  BLAGOSLOVIO!

A  ZAŠTO  NIŠTA  NE  PIŠEM  NA  ''DUHOVNOM  DNEVNIKU  ...

TO  TI  IMA  I  NEMA  RAZLOGA...

U  ZADNJIH  MJESEC  DANA  SAM  TI  ZAPOČEO  S  PISANJEM

NEKIH  5-6  ČLANAKA  O  PREKRASNIM  STVARIMA  KOJE  SU

MI  SE  DOGODILE  S  GOSPODINOM,  ALI  NI  JEDNOGA  NISAM

ZAVRŠIO  DO  KRAJA...  JOŠ  ČEKAJU  DA  IH  ZAVRŠIM  I

OBJAVIM  ...  AKO  ĆE  TO  BITI  BOŽJA  VOLJA  ...

SVE  ONO  ŠTO  SI  NABROJILA;  PROBLEMI,  KUŠNJE,  RADIM,

PONEKAD  NEDOSTATAK  SNAGE  ...  SVE  TO  SE  I  KOD  MENE

NAKUPILO.  JEDINO  NISAM  U  DEPRESIJI,  TO  NIKAKO.  S

GOSPODINOM  U  SRCU  NIKADA  NE  MOŽEŠ  BITI  U

DEPRESIJI...  ILI  AKO  GA  ISKRENO  TRAŽIŠ...

U  ZADNJIH  MJESEC-DVA  OSJETIO  SAM  DA  SE  U  MOJEM

DUHOVNOM  ŽIVOTU,  RASTU,  VRŠENJU  BOŽJE  VOLJE  ZA

MOJ  ŽIVOT,  DOGAĐAJU  NEKE  NOVE  SITUACIJE,

POJAVLJUJU  SE  NEKI  NOVI  OSJEĆAJI  ...

SVA  ONA  KOLOTEČINA  MOJEG  DUHOVNOG  ŽIVOTA  U  OVE

4,5  GODINA,  OD  MOJEG  OBRAĆENJA,  POČELA  SE  NEKAKO

MIJENJATI.  U  MENI  I  OKO  MENE.

VIŠE  NE  STIGNEM  SVAKI  DAN  NA  MISU,  VIŠE  NE

STIGNEM  IZMOLITI  SVE  ONE  MOLITVE  KOJE  SAM  TOKOM

DANA  MOLIO,  VIŠE  TOLIKO  NE  STIGNEM  ČITATI

KATOLIČKU  LITERATURU,  VIŠE  NISAM  TAKO  ''DUHOVNO

ČIST''  ZA  SVAKODNEVNO  PISANJE  ČLANAKA  O  SVEMU  ŠTO

MI  SE  DOGAĐA  S  GOSPODINOM  ...

I  VIŠE  SAM  SE  PUTA  PITAO  ŠTO  SE  TO  SA  MNOM

DOGAĐA;  DA  LI  SE  PREMALO  TRUDIM  U  TOME,  DA  LI  SU

ME  ZLI  I  NJEGOVI  USPJELI  ''SMANTATI''  I  ODVUĆI  OD

GOSPODINA,  DA  LI  JE  MOJA  VJERA  POSTALA  SLABA!?

PA  SAM  RADI  NEKIH  PROBLEMA,  KOJI  SE  NE  RJEŠAVAJU

MENI  I  DRUGIMA  OKO  MENE  ONAKO  KAKO  BI  MI  HTJELI,

PONEKAD  BIO  MALO  TUŽAN  I  JADAN,  ONO,  ''NA

KRATKO''...

I  TADA  SE  UHVATIM  U  RAZMIŠLJANJU  DA  NEMA  RASTA

U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  ŽIVLJENJA  TE  ISTE  VJERE,

ONAKO  KAKO  JA  ILI  DRUGI  OKO  MENE  MISLIMO  DA  BI

TREBALO.

NE,  NIKAKO,  NEGO  SAMO  ONAKO  KAKO  TO  ŽELI

GOSPODIN  BOG,  KAKAV  JE  NJEGOV  PLAN  ZA  NAŠ  ŽIVOT!

TO  JE  BOŽJI  ODGOVOR  U  MENI,  DUHOVNA  STIJENA,  O

KOJU  SU  SE  RAZBIJALI  SVI  NAPADI  ZLOGA  I  NEJGOVIH

ZLIH  DUHOVA!

JER,  ONO  ŠTO  SAM  KROZ  SVE  TO  VRIJEME  ČVRSTO

NOSIO  U  SEBI,  U  SVOJIM  MISLIMA,  DUŠI  I  SRCU,  JE  BILO

TO  DA  SE  SAMO  MORAM  ČVRSTO  TRUDITI  DA

PREPOZNAM  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ  SVAKODNEVNI  ŽIVOT,

DA  JU  PREPOZNAM,  PRIHVATIM  I  IZVRŠIM.

A  TAJ  OSJEĆAJ  U  MENI  JE  BIO  POVEZAN  SA  MIROM,

UNUTRAŠNJIM  MIROM,  KOJEG  SAM  NOSIO  U  SEBI.

KOJI  MI  JE  ''GOVORIO''  DA  SVE  TO  ŠTO  SADA  ČINIM  U

SVOJEM  ŽIVOTU,  PREDSTAVLJA  BOŽJU  VOLJU  ZA  MENE  I

MOJ  ŽIVOT.  NARAVNO,  S  NEKIM  MALIM  VRLUDANJIMA  I

''PADANJIMA'',  ALI  KRATKO,  I  ODMAH  ISPRAVLJANJE  I

VRAĆANJE  NA  ONO  ŠTO  MOJE  SRCE  I  MOJA  DUŠA  I  MOJ

UM  MOGU  PREPOZNATI  DA  GOSPODIN  BOG  ŽELI  DA  JA

ČINIM.

I  KROZ  SVE  TO  SAM  SE  JOŠ  VIŠE  UČVRSTIO  U

UVJERENJU  DA  NITKO  OD  NAS  KOJI  VJERUJEMO  U

GOSPODINA  BOGA  I  ŽELIMO  VRŠITI  NJEGOVE  ZAPOVIJEDI,

NE  MOŽEMO  IMATI  VJERSKI  ŽIVOT  KAO  NEKI  KLIŠE,  KAO

UHODANI  SISTEM  ŽIVLJENJA  SVOJE  SVAKODNEVNE  VJERE,

BEZ  DA  SE  STALNO  PREISPITUJEMO  ŠTO  GOSPODIN  ŽELI

OD  NAS,  ŠTO  JE  ON  PREDVIDIO  DA  MI  ČINIMO  U  SVOJEM

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

JER,  ŠTO  SE  TIČE  MENE,  JA  SAM  S  NJIM,  S  NAŠIM

PREDRAGIM  GOSPODINOM,  ''IMAO''  NEKOLIKO  RAZGOVORA

OD  MOJEG  OBRAĆENJA.

KAO  PRVO  NEKOLIKO  GODINA  PRIJE  MOJEG  OBRAĆENJA

''TRAŽIO''  SAM  GA,  ŽELIO  SAM  PROMIJENITI  SVOJ  ŽIVOT,

S  GOSPODINOM  ILI  BEZ  NJEGA,  ČAK  SAM  MU  SE

JEDANPUT  PONUDIO  DA  BUDEM  NJEGOV  SVJEDOK,  DA

ČAK  ONDA  NI  NISAM  ZNAO  ŠTO  TO  TOČNO  ZNAČI.

E,  PA  ME  ONDA  ON  OBRATIO...  TAKO  JE  PREDVIDIO  ZA

MENE  I  TO  SE  DOGODILO.

JA  SAM  MU  ODGOVORIO  SA  SVOJOM  VJEROM,  POČEO  SAM

SE  MIJENJATI  I  KAO  ČOVJEK  I  KAO  VJERNIK.

I  TO  JE  BILO  TEŠKO  ALI  I  PREKRASNO.

OSJEĆAJ,  PREKRASNI  OSJEĆAJ,  DA  IDEM  PRAVIM  PUTEM,

PUTEM  UNUTARNJEG  MIRA,  RADOSTI,  ISTINE...

I  TAJ  PUT  JE  DONEKLE  ZAVRŠIO  MOJIM  IZLASKOM  IZ

ZATVORA...

PA  SAM  JA  ONDA  PONOVNO  ''UPITAO''  GOSPODINA  ŠTO

ŽELI  OD  MENE,  ŠTO  DA  SADA  ČINIM  SA  TOM  SILNOM

VJEROM  I  DUHOVNOŠĆU,  SA  SPOZNAJAMA  KOJE  MI  JE

DAO.  DA  LI  DA  IDEM  STUDIRAT  TEOLOGIJU,  DA  LI  DA

IDEM  U  SAMOSTAN  ZA  REDOVNIKA  ILI  SLIČNO!?

GOSPODIN  MI  JE  VRLO  JASNO  ''DAO''  ODGOVORE  DA  TO

NE,  DA  TO  NIJE  ZA  MENE  PREDVIDIO,  NEGO  DA  ME  ŽELI

DA  ZA  NJEGA  SVJEDOČIM  U  SVOJOJ  OBITELJI,  OKOLINI

GDJE  ŽIVIM  I  RADIM.

I  JA  SAM,  S  ČISTIM  MIROM  U  SRCU,  ''KRENUO''  DALJE

TIM  PUTEM.

PA JE  TAKO  DOŠAO  I  ''DUHOVNI  DNEVNIK'',  RAZNE  SESTRE

I  BRAĆA  U  VJERI,  U  POTREBI  DOLAZILE  SU  NA  TAJ  MOJ

PUT  I  JA  SAM  IM  POMAGAO  SVJEDOČEĆI  O  TOME  DA

SAMO  S  GOSPODINOM  MOGU  IMATI  RADOST  I  MIR  U

ŽIVOTU,  DA  SE  NOSE  SA  SVIM  ONIM  ŠTO  IM  ŽIVOT  NOSI.

TO  JE  BILO  PRAĆENO  S  SVAKODNEVNIM  ODLASCIMA  NA

MISE,  PUNO  MOLITVE  NA  RAZNE  NAKANE  ZA  PUNO  LJUDI,

ČITANJE  KATOLIČKE  LITERATURE,  DUHOVNE  OBNOVE,

SVJEDOČENJE  O  SVEMU  NA  ''DUHOVNOM  DNEVNIKU''  ...

TO  JE  BILO  I  JEST  PREKRASNO.

I  U  ZADNJA  DVA-TRI  MJESECA,  OSJEĆAM  DA  SE  PONOVNO

MORAMO  ''PORAZGOVARATI'',  PREDRAGI  GOSPODIN  I  JA,

ŠTO  I  KAKO  DALJE.

OSJETIO  SAM  JA  DA  SE  NEŠTO  DOGAĐA,   TRAŽIO  SAM

ODGOVORE,  ''KRENUO''  LIJEVO  I  DESNO  PA  SE  VRAĆAO,

PONEKAD  ''ZASTAO''  PA  OPET  KRENUO,  SVE  U  TRAŽENJU

DA  PREPOZNAM  ŠTO  GOSPODIN  ŽELI  DALJE  OD  MENE.

NARAVNO,  OVAJ  ZLI  I  NJEGOVI  SU  ME  UDARALI  GDJE  SU

STIGLI,  ALI  SADA,  KADA  MALO  O  NJIMA  RAZMIŠLJAM,  I

NISU  MI  NEKU  ŠTETU  UČINILI  JER  SE  NISAM  PUNO  S

NJIMA  ZAMARAO,  KAO  ZAŠTO  MI  SE  SADA  DOGAĐA  OVO

ILI  ONO,  ILI  ZAŠTO  MI  SE  NE  POKLAPAJU  NEKA  MOJA

OČEKIVANJA,  A  POSEBNO  OČEKIVANJA  DRAGIH  LJUDI  OKO

MENE.

A  TO  SAMO  ZATO  JER  ČVRSTO  VJERUJEM  U  PREDRAGOG

GOSPODINA  I  TO  DA  ON  ZA  MENE,  I  SVAKOG  OKO

MENE,  IMA  DAVNO  OSMIŠLJEN  PLAN  NAŠIH

OVOZEMALJSKIH  ŽIVOTA,  I  DA  JA  I  SVI  MI  SAMO

MORAMO  SVAKODNEVNO  SE  PREISPITIVATI  ŠTO  JOŠ

MOŽEMO  UČINITI  U  SVOJEM  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU

KAKO  BI  IZVRŠILI  TAJ  PLAN,  TU   BOŽJU  VOLJU  ZA  NAŠE

ŽIVOTE.

JER  ONO  ŠTO  SAM  JA  DO  SADA  DOBIO  ZA  SPOZNATI  OD

GOSPODINA  O  TOME,  ONAJ  OSJEĆAJ  ČISTOG  MIRA  U

MOJOJ  DUŠI  I  SRCU,  SVATKO  GA  JE  OD  NAS  SIGURNO

OSJETIO,  SVATKO  OD  NAS  ZNA  KAKO  TO  IZGLEDA  KADA

U  SEBI  OSJETIŠ  DA  JE  U  POJEDINOM  DOGAĐAJU  ILI

SITUACIJI  ''SVE  NA  SVOJEM  MJESTU'',  JE  UPRAVO  TO.

DA  JE  SVE  NA  SVOJEM  MJESTU.  ONAJ  OSJEĆAJ  MIRA  I

ZADOVOLJSTVA  KADA  SMO  TREBALI  NEŠTO  UČINITI  I

KADA  SMO  TO  UČINILI  ONAKO  KAKO  SMO  MOGLI.

BILO  DA  SMO   RADILI  NA  POLJU,  RAZGOVARALI  S

LJUDIMA  OKO  SEBE,  ILI  ČINILI  RAZNE  STVARI  U  SVOJEM

ŽIVOTU.  KAKO  GOD  BILI  NAKON  TOGA  PSIHIČKI  ILI

FIZIČKI  ISCRPLJENI,  U  SEBI  SMO  OSJETILI  MIR  I

NJEGOVU  PUNOĆU,  DUBINU,  ZADOVOLJSTVO  DA  SMO  SVE

UČINILI  ŠTO  SMO  MOGLI  I  KAKO  JE  TREBALO.

I  UPRAVO  TAJ  OSJEĆAJ  TOG  UNUTRAŠNJEG  MIRA,  KADA

GA  OSJETIM  U  SEBI,  MI  JE  JEDINI  SIGURNI  DOKAZ  DA

SAM  IZVRŠIO  ILI  DA  VRŠIM  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ

SVAKODNEVNI  ŽIVOT.

I  JA  GA  STALNO  TRAŽIM  KAO  DOKAZ  DA  VRŠIM  BOŽJU

VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

ALI  NE  KAKO  JA  TO  MISLIM  DA  BI  TREBALO,  KAKO

DRUGI  OKO  MENE  MISLE  DA  BI  TREBALO,  DA  JA  NEKOME

NAMEĆEM  SVOJU  VOLJU,  ILI  NETKO  MENI...  NE.  NEGO

ONAKO  KAKO  JE  BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE

DRUGIH  OKO  MENE  KOJI  U  TOME  SUDJELUJU.

E,  TU  DO  PUNOG  IZRAZA  DOLAZI  ONA  MISAO  DA  SU

''ČUDNI  PUTEVI  BOŽJI''...

O  ITEKAKO!  JER  GOSPODIN  JE  SVE  OSMISLIO  ZA  NAŠ

VJEČNI  ŽIVOT  U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU,  A  MI  OGRANIČENI

LJUDI  GLEDAMO  KAKO  BI  NAM  BOLJE  BILO  SAMO  U  OVOM

SVOJEM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU...  KRATKOM  ZEMALJSKOM

ŽIVOTU...

I  ZATO  SE  TAKO  ČESTO  I  TAKO  JAKO  RAZLIKUJU  NAŠI

PLANOVI  I  ŽELJE  OD  BOŽJIH  PLANOVA  I  ŽELJA  ZA  NAS.

PRESVETOG,  TROJEDINOG  GOSPODINA  BOGA  KOJI  ZNA

ŠTO  JE  ZA  NAS  BOLJE  SADA  I  DA  OSTVARIMO  TO  U

VJEČNOM  ŽIVOTU!

I  DA  BI  TO  ZNALI  PREPOZNATI,  TO  JE MOJA  DOSADAŠNJA

SPOZNAJA,  ON  NAM  JE  UPRAVO  DAO  DA  MOŽEMO

OSJETITI  TAJ  MIR,  DUBOKI  UNUTRAŠNJI  MIR,  KAO  DOKAZ

NJEGOVE  PRISUTNOSTI  U  NAMA,  KAO  DOKAZ  DA  VRŠIMO

NJEGOVU  SVETU  VOLJU  ZA  NAŠE  ŽIVOTE.

I  TU  SAM  TI  SADA  I  JA  DOŠAO  NA  MOM  ŽIVOTNOM

PUTU...

NEKAKO  OSJEĆAM  DA  VIŠE  NIJE  MOJE  DA  MORAM  IĆI

SVAKI  DAN  NA  MISU,  DA  VIŠE  NIJE  MOJE  DA  MORAM

SVAKI  DAN  IZMOLITI  NEKOLIKO  SATI  RAZNIH  MOLITVI,

DA  MOŽDA  VIŠE  NIJE  MOJE  DA  SVAKI  DAN  PISMENO

SVJEDOČIM  NA  ''DUHOVNOM  DNEVNIKU''  ŠTO  MI

GOSPODIN  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU.  MADA  TU  JOŠ

UVIJEK  MISLIM  I  OSJEĆAM  DA  ĆU  SVJEDOČITI  ZA

GOSPODINA  SVOJIM  ČLANCIMA  NA  ''DUHOVNOM

DNEVNIKU''.

JER,  SVAKI  DAN  NA  MISE  IDU  ONI  KOJIH  JE  TO  PUT.

SVEĆENICI,  REDOVNICI,  REDOVNICE...  NEKI  LAICI...  ALI  ON

TU  MENE  IZGLEDA  TAKO  NIJE  HTIO...

JER  MI  JE  PREDRAGI  GOSPODIN  TAKOĐER  DAO  ZA

SPOZNATI  DA  SE  MOLITVA  NE  SASTOJI  SAMO  OD

IZGOVARANJA  RIJEČI,  U  SEBI  ILI  NA  GLAS,  NEGO  SE

SASTOJI  I  OD  PUNO  DRUGIH  NAČINA  MOLJENJA.

POST  -  MOLITVA  TIJELA.

DJELA  MILOSRĐA  -  MOLITVA  SRCA  I

TIJELA.

TRPLJENJE  I  PRIHVAĆANJE  TEŠKOĆA  -

MOLITVA  DUŠE  I  TIJELA.

OBITELJ,  POSAO,  LJUDI  OKO  NAS  -

MOLITVA  VRŠENJEM  BOŽJIH

ZAPOVIJEDI...

I  JOŠ  RAZNIH  DRUGIH  VRSTA  MOLITVI.

A  PONEKAD  MOŽEMO,  TAKO  I  JA  ČINIM,  I  MOLITI  U  SEBI

NEKE  MOLITVE,  KRUNICU,  MOLITVE  SVETE  BRIGITE,  I

DRUGE  MOLITVE,  I  NEŠTO  RADITI.

''ORA  ET  LABORA''  REKAO  JE  SVETI  BENEDIKT.  ''MOLI  I

RADI''.

ZNAČI,  SHVATIO  SAM,  PREDRAGI  GOSPODIN  ME  NE  ŽELI

ZA  SVEĆENIKA  ILI  SLIČNO.

KOLIKO  SAM  SHVATIO,  NE  ŽELI  ME  NITI  ZA  NEKA  DRUGA

SVJEDOČENJA  DA  IDEM  PO  SVIJETU  I  U  ŽIVO  PRIČAM  O

SVOJEM  OBRAĆENJU.

POKUŠAO   SAM  DA  NAPIŠEM  NEKE  KNJIGE  O  SVOJEM

OBRAĆENJU  I  DA  TAKO  DRUGIMA  SVJEDOČIM  ALI  TO  JOŠ

UVIJEK  NISAM  PROVEO  U  DJELO  I  NE  OSJEĆAM  DA

NIKAKVI  NEMIR  OKO  TOGA.

NIJE  ME  DO  SADA  PREDVIDIO  NI  U  KAKVOJ  JAČOJ

ANGAŽIRANOSTI  U  POMAGANJU  U  RADU  MOJE  ŽUPE,

MOLITVENE  ZAJEDNICE  ILI  NEČEG  SLIČNOG,  MADA  SAM  SE

TRUDIO,  I  TRUDIM  SE,  DA  BUDEM  NA  KORIST.

TO  SVE  NEKAKO  NIJE  BILO  DO  SADA  ZA  MENE.

NO,  TAMO  GDJE  SAM  BIO  I  ČVRSTO  OSJETIO  DA  TREBAM

BITI  SU  BILA  SVJEDOČENJA  NA  RAZNE  NAČINE.

BAŠ  ONAKO  ŽIVO.

''DUHOVNI  DNEVNIK'',  MNOGI  DRAGI  LJUDI  KOJIMA  SAM

SVJEDOČIO  ''U  ŽIVO''  ILI  PUTEM  E-MAILA,  POMAGANJE

LJUDIMA  U  POTREBI  RADI  NJIHOVIH  PROBLEMA  BOLESTI,

NEIMAŠTINE,  DEPRESIJA,  RASTAVA,  ALKOHOLIZMA,

ISPRAZNIH  ŽIVOTA  ...

TU  ME  PREDRAGI  GOSPODIN  ITEKAKO  KORISTIO,  I  JOŠ

UVIJEK  ME  KORISTI.  I  TU  SE  OSJEĆAM  TAKO  MIRNO,

RADOSNO  I  ISPUNJENO.

I  TAKO,  OVIH  DANA,  UMJESTO  DA  IDEM  SVAKI  DAN  NA

MISU,  JA  TI  RADIM  NA  MJEŠALICI,  KOPAM  ZEMLJU,

BETONIRAM  KAKO  BI  IZVRŠIO  ONO  ŠTO  MISLIM  DA

GOSPODIN  SADA  ŽELI  U  MOJEM  ŽIVOTU.

I  USPUT  SE  MOLIM,  ODEM  NA  MISU  KADA  GOD  STIGNEM,

MOLIM  SE  UJUTRO  ODMAH  ČIM  SE  DIGNEM,  KOLIKO

MISLIM  DA  TREBAM,  PA  NAVEČER  PRIJE  SPAVANJA,  DOK

NE  ZASPIM,  ODEM  SVAKI  DAN  NA  E-MAIL  DA  VIDIM  DA

LI  MI  JE  GOSPODIN  NEKOGA  ''POSLAO'',  PA  SAM  TAKO  U

ZADNJIH  DVA-TRI  TJEDNA  RAZMIJENIO  VIŠE  E-MAILA  SA

NEKOLIKO  DRAGIH  LJUDI  U  POTREBI  I  POKUŠAO  IM  MALO

POMOĆI,  OBIŠAO  NEKOLIKO  DRAGIH  LJUDI  U  BOLESTI,

RAK  I  SLIČNO,  ITD.

I  ISKRENO,  JEDINO  MI  JE  MALO  BILO  KRIVO  ŠTO  NISAM

JOŠ  NEŠTO  OD  SVEGA  TOGA  STAVIO  NA  ''DUHOVNI

DNEVNIK''.  NO,  NEŠTO  SAM  PRIPREMIO  PA  ĆE  VALJDA

BITI.

NO,  ONO  ŠTO  SIGURNO  ZNAM,  KRAJ  SVIH  PROBLEMA,  DA

SAM  IZVRŠIO  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  U

OVIM  DANIMA.

TO  MI  GOVORI  DUBOKI,  DUBOKI  MIR  I  ZADOVOLJSTVO  U

MENI.

TO  ŽELIM  I  TEBI,  DRAGA  MOJA  SESTRO  U  VJERI,  KOJA

ME  UVIJEK  ''DIGNEŠ''  KADA  MI  TREBA  DODATNE  SNAGE.

ZNA  TO  GOSPODIN.

MIR  I  DOBRO,  IVAN.''

SVET  I  PRESVET  GOSPODINE  MOJ,  TROJEDINI  BOŽE,  ČAŠĆEN,

HVALJEN  I  SLAVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA.

I  SLAVA  I  HVALA  PRESVETOJ  DJEVICI  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.