Nedjelja, 25.08.2013.g.

Danas sam baš bio radostan na misi.  SVE  ME  ISPUNJAVALO.

ČITANJA,  PJESME …

I propovijed našeg dragog kapelana bila je lijepa i nadahnuta. Vidjelo se

da se i pripremio i da je bio praćen nadahnućima  DUHA  SVETOGA.

A današnja čitanja bi trebala svima nama dati poticaj za

PREISPITIVANJE  GDJE  SMO  MI  S  NAŠOM  VJEROM  U  OVOM

TRENUTKU  NAŠEG  ŽIVOTA.

I  DA  LI  SMATRAMO  DA  JE  TO,  KOLIKO  VJERUJEMO  I  SVOJIM

PONAŠANJEM  SVJEDOČIMO  SVOJU  VJERU  U  SVAKODNEVNOM

ŽIVOTU,  PO  NAŠEM  MIŠLJENJU  DOVOLJNO  DA,  AKO  SUTRA  NAŠ

GOSPODIN  DRUGI  PUT  DOĐE,  UĐEMO  K  NJEMU  U  BOŽJE

KRALJEVSTVO,  U  VJEČNI  ŽIVOT.

A kad malo bolje razmislim, to bi nam

trebala biti osnovna preokupacija. Bar

nama koji  VJERUJEMO.

ILI  MISLIMO  DA  VJERUJEMO.

Zato me ponukalo da nakon mise odem na Internet i potražim jedan

članak koji nam je u svojoj propovijedi pročitao naš dragi kapelan.

''ČEKAM  TE  VANI''

I kad sam upisao te riječi i kliknuo na tražilicu, otvorilo mi se više sličnih

tekstova. Vidi se da je taj članak popularan na internetu.

No, za one koji ga možda do sada nisu pročitali, ja ga tu donosim u

onom tekstu kakvog je pročitao naš dragi kapelan.

Na početku je rekao da taj tekst shvatimo kao  DA  GOSPODIN  ISUS

TO  GOVORI  NAMA:

''Vidim, odlaziš u crkvu.

Ideš u nju moliti.

Nije mi toliko bitno hoćeš li stajati ispred oltara ili tamo kod

vrata, hoćeš li moliti sjedeći ili klečeći, pognute glave i

zatvorenih očiju ili ćeš meditirati kod slike iznad oltara, udarati

se u prsa, micati usnicama, šaptati riječi molitve i prebirati

među prstima zrnca svete krunice...

Sve su to izvanjske i jednostavne radnje pomoću kojih se ulazi u

razgovor sa mnom.

Bitan mi je razgovor. Jer u njemu ću te poučiti kako ćeš me

susresti.

Čekam te vani.

Kad izađeš iz crkve i vratiš se među ljude, pripremi se za susret

sa mnom.

Naime, kroz susret s drugima možeš  znati: jesi li u crkvi doista

razgovarao sa mnom, jesi li me susreo ili mimoišao.

Molitva čovjeka može učiniti drukčijim, boljim!

Ako si u susretu s drugima ohol, pohlepan, sebičan, svadljiv,

uvredljiv, zavidan, brbljav, površan... znaj  da ti molitva ne

valja.

Ako u obitelji, na poslu, u školi, trgovini, autobusu... ne znaš s

ljudima razgovarati, znaj - ne znaš ni s Bogom razgovarati.

Ako te neprestano netko treba tješiti i hvaliti, znaj kako u crkvu

nisi išao radi Boga, slaviti njega, već obožavati sebe.

Ali, budu li tvoje usne izgovarale riječi mira, radosti, povjerenja

i utjehe, budu li tvoje oči otvorene za nevolju bližnjega, bude li

tvoja ruka podizala nemoćne, bude li tvoje srce imalo

razumijevanje za druge, bude li opraštalo i ljubilo, ... znat ću, i

znat ćeš, kako si u crkvi doista razgovarao s Bogom!''

Eto, lako ćemo se kroz ovih nekoliko rečenica preispitati…

ALI  NE  S  NEKIM  OPRAVDANJIMA…

Kao, bio sam svadljiv ali onaj drugi je rekao

to i to pa sam mu ja morao odgovoriti…

Ili, bio sam sebičan, ali sam morao zaštiti

svoje interese i interese svoje obitelji…

Ili, pomogao bih mu ali sam morao žuriti na

posao, na sastanak, ili tko zna gdje…

Ili, dao bi mu nešto ali baš nisam imao

sitnoga…

Ili, ja ne ogovaram nikoga, ali to govorim o

onome drugome čista je istina, to svi

znaju…

Ili, ja nisam pohlepan ali sam valjda

zaslužio da imam novi auto, novu kuću,

novu vikendicu…

I  JOŠ  TOLIKO  TOGA  GDJE  SMO  MI  SEBE  VIDJELI  DOBRIM

VJERNICIMA,  PRAVEDNIM  I  ISTINITIM,  KOJI  SU  ZASLUŽILI  UĆI

U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

JER  SMO  SKORO  SVAKI  DAN  NA  MISI.

JER  KLEČIMO,  STOJIMO,  KLANJAMO  SE

I  SVE  DRUGO  ŠTO  SE  NA  MISAMA

TREBA  ČINITI.

JER  MOLIMO  SVAKI  DAN  OVE  I  ONE

MOLITVE,  ZA  SEBE  I  DRUGE.

I  JOŠ  MNOGA  TOGA  ČINIMO

IZVANJSKOG  ŠTO  NAS  U  NAŠIM  OČIMA

ČINI  DOBRIM  VJERNICIMA,

VRIJEDNIMA  KRALJEVSTVA  BOŽJEG.

KAKO  JE  REKAO  GOSPODIN  ISUS  U  DANAŠNJEM  ČITANJU

IZ  LUKINOG  EVANĐELJA:

''NE  ZNAM  VAS  ODAKLE  STE!''

A  ONI  SU  ODGOVORILI:  ''PA  MI  SMO  S  TOBOM  JELI  I

PILI,  PO  NAŠIM  SI  TRGOVIMA  NAUČAVAO!''

DA,  IŠLI  SMO  NA  MISE,  KLEČALI,  MOLILI  SE,  ISPOVIJEDALI,

PRIČEŠĆIVALI…

ALI  NISMO  SUSRELI  GOSPODINA  ISUSA.

JER  NAS  JE  ON  ČEKAO  VANI,  U  SVAKIDAŠNJEM  ŽIVOTU,  I

TAMO  SE  S  NAMA  HTIO  SUSRESTI.

U  SVAKOM  ONOM  PREMA  KOME  SMO

TREBALI  BITI  MILOSRDNI.

U  SVAKOM  ONOM  KOJEM  SMO  TREBALI

OPROSTITI.

U  SVAKOM  ONOM  KOJEM  SMO  TREBALI

UPUTITI  LIJEPU  RIJEČ  ILI  SMJEŠAK.

U  SVAKOJ  ONOJ  SITUACIJI  GDJE  SMO

TREBALI  BITI  PONIZNI,  GDJE  SMO

TREBALI  LJUBITI  …

Da,  ON  NAS  JE  ČEKAO,  HTIO  SE  S  NAMA  SUSRESTI,  ALI  JE

NAŠE  SRCE  OSTALO  TVRDO,  ZATVORENO.

A  U  NJEMU  SAMO  NAŠA  LJUDSKA  OHOLOST,  TAŠTINA,

LICEMJERJE,  NAŠE  RAZMIŠLJANJE  O  TOME  ŠTO  JE  DOVOLJNO

ZA  VJERU,  ZA  DOLAZAK  U  BOŽJE  KRALJEVSTVO.

GOSPODINE  ISUSE,  PREDRAGI  NAŠ

SPASITELJU,  BUDI  MILOSTIV  PREMA

SVIM  ONIMA  KOJI  SU TVRDA  SRCA,

KOJI  TE  TEŠKO  ILI  NIKAKO  NE  MOGU

SUSRESTI  KROZ  SVOJE  MOLITVE,

ODLASKE  NA  MISE,  IZVANJSKO

POKAZIVANJE  SVOJE  VJERE!

SVE   IH  URONI  U  BESKRAJNO  MORE

SVOJE  MILOSRĐA,  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  GOSPODINE,  ČAŠĆEN,  HVALJEN  I

SLAVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA.

I  TI  BOŽE  OČE,  STVORITELJU  NAŠ,  POČETAK  I  KRAJ  SVEGA.

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  TJEŠITELJU  I  BRANITELJU  NAŠ.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.