SVAKI DAN MI SE ČINI DA O GOSPODINU TAKO MALO ZNAM ... Ispis

 

 

 

 

Petak, 01.11.2013.g.

 

 


EVO  JEDNOG  E-MAILA  OD  JEDNE  DRAGE  SESTRE  U  VJERI  KOJA

MI  SE  PRVI  PUT  JAVILA.  A  DIO  NJEZINOG  TEKSTA  STAVIO

SAM  OVDJE  JER  MI  NJEZINE  MISLI  I  RAZMIŠLJANJA  IMAJU

ISTINE  I  ISKRENOSTI  U  KOJIMA  SE  SVI  MI  MOŽEMO  PRONAĆI,

SVAKI  DAN  KOJI  NAM   GOSPODIN  BOG  DAJE  U  NAŠIM

ŽIVOTIMA.

 


Hvaljen Isus i Marija!


Već duže vrijeme čitam Vas duhovni dnevnik, moram priznati da

me uvijek nešto vuče da vidim ima li novih članaka...


Dotakli ste me vašim iskrenim riječima, željom, voljom,

empatijom prema svima koji su vam pisali …


Osobno sam od malih godina u vjeri, ali svaki dan mi se čini da o

Gospodinu tako malo znam, uvijek me nešto novo nauči, zaista

Njegove misli nisu naše misli... za mene je svaki novi dan borba,

što ovaj zemaljski život zaista i je.


Borba između zla i dobra.


U ranijoj mladosti vodila me misao, ako sam bliže Bogu da sam

zaštićena od svakog zla...nepravde, bolesti, patnje...


Kad sam sazrela, shvatila sam da Bog dozvoljava patnju, moju

bolest, križeve...ne samo da me ojača, već da vidim da me On

drži za ruku, dok prolazim kroz sve to, da nisam sama.


Jer da je sve savršeno, kako bi mi vidjeli i shvatili koliko nas

Isus ljubi i voli.



Patnja pročišćava, oslobađa, čini nas nanovo

rođenima,poniznima...zaista Bogu sličnima.


U današnje vrijeme me najviše pogađa to nepovjerenje između

ljudi, braće, rođaka, susjeda...kako je zli upleo svoje prste među

obitelji.


A tako je malo potrebno, da sve krene na bolje i u cijeloj našoj

prekrasnoj Hrvatskoj, samo da se ljudi okrenu Bogu. Ali ne...to

čine rijetki. I zato zlo vlada, kroz nepravdu, krizu, ratove...i

zato su potrebni takvi kao Vi... da nikad ne odustanete i ne

posumnjate u to sto radite.


Bojim se pomisliti, da takvi kao Vi odustanu, od

molitve,Gospodina...zamislite sto bi od nas ostalo? Ne bi nas ni

bilo.


Zagovorničke molitve vjernika, kao i molitve svetaca, diraju

srce našeg Gospodina. I ja ponekad čujem u srcu glas Gospodina

za druge, ponekad i za sebe...


Evo dok ovo pišem dolaze mi misli iz srca za Vas dragi Ivane,

Gospodinov glas u srcu...

 


''....Blagoslovljeni oni koji svojim molitvama grade i šire moje

kraljevstvo...bdije Duh moj nad njima, iznova se rađajte u Gospodinu svi

vi pozvani,  zaista približilo se kraljevstvo nebesko. Amen...hvala Ti dragi

Gospodine.''

 


Eto, nisam planirala ovako se raspisati, ali jesam. Želim Vam još

jednom obilje Božjeg blagoslova i mira...BVB