Srijeda, 11.09.2013.g.

Danas je u našoj župi  MILOSNI  DAN.  Naime, vjernici  naše

 župe, zajedno sa svojim svećenicima i svećenicima koji su 

došli iz drugih župa naše Biskupije,  CIJELI  DAN  SE  KLANJAJU

PRED  ŽIVIM  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM  U  

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

NAŠA  ŽUPA  ZA  SVE  DRUGE  ŽUPE.

A skoro da sam to i zaboravio jer mi nekako to nije bilo u 

mislima od silnih skakanja za majstorima i građevinskim 

materijalom u preuređenju kuće gdje ćemo živjeti po prodaji 

dosadašnje kuće. Pa ipak moj me dragi  ANĐEO  ČUVAR  

dva-tri puta podsjetio da je to danas, da bi trebao doći barem 

na neko vrijeme se  ZAHVALITI  GOSPODINU  ZA  SVE  ŠTO  

MI  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU.

I tada mi je sinulo da se prije nekih mjesec dana dao zapisati

 i slavljenje jedne mise na nakanu  U  ZAHVALU  ZA  

UČINJENA  DOBROČINSTVA  koja je Gospodin učinio mojoj 

obitelji i meni u zadnje vrijeme.

ŽELIO  SAM  MU  ZA  TO  ZAHVALITI  PA  SAM  DAO  ZA  TU 

 ZAHVALU  SLUŽITI  I  MISU.

I baš sam se sjetio kako me dragi kapelan pitao kada želim 

da se ta misa slavi. A ja sam mu rekao da mi je svejedno, 

bitno je da se slavi i da ja zahvalim Gospodinu. Pa je gledao

 po rokovniku i rekao da ima slobodno baš na jutarnjoj misi na

 dan kada je u našoj župi  ŽUPNO  KLANJANJE.  Super, mislio

sam si, sigurno ću biti tamo.

Kad evo, skoro sam zaboravio.

Tako sam dojurio pred crkvu desetak minuta prije početka mise

. I tad se sjetim da sam upravo pojeo jedan klipić na putu, jer

 sam išao u susjedni grad kupiti neki građevinski materijal.

O,  PA SADA  NEĆU  BITI  DOSTOJAN  DA  PRIMIM  ŽIVOGA  

GOSPODINA  U  PRIČESTI.  AKO  ĆE  BITI  TIHA  MISA,  

KRATKA,  ONDA  NEĆE  PROĆI  SAT  VREMENA  OD  ZADNJEG 

 JELA  ILI  PIĆA  DO  PRIMANJA  HOSTIJE,  SVETE  PRIČESTI  …

A ništa, neću ići na pričest, crkvena pravila su takva. NIŠTA  

JESTI  ILI  PITI  SAT  VREMENA  PRIJE  PRIMANJA  SVETE  

PRIČESTI,  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  NJOJ.

Malo mi je bilo krivo  a  opet, sam sam si kriv, nisam pazio ni 

o tome vodio brigu.

Ušao sam u crkvu i naravno, upalio sam jednu malu svjećicu  

ZA  DUŠE  U  ČISTILIŠTU.  I  UVIJEK  SE  POMOLIM  PRED  

KIPOM  PRESVETE  MAJČICE  KOJA  U  NARUČJU  DRŽI  

DJETEŠCE  ISUSA,  GDJE  VJERNICI  PALE  TE  MALE  SVJEĆICE,

  TE  JU  ZAMOLIM  DA  TAJ  MALI  BLAGOSLOVLJENI  PLAMEN

  TE  MALE  BLAGOSLOVLJENE  SVIJEĆE  ODNESE  ONIM  

DUŠAMA  U  ČISTILIŠTE  KOJE  NAJVIŠE  TRPE  I  PATE,  DA 

 IM  BUDE  NA  POMOĆ  U  TOM  TRPLJENJU  I  PATNJAMA.

Počela je misa a s nama ju je slavilo i više svećenika i 

bogoslova koji su došli iz cijele naše biskupije, a čak iz 

Zagreba je bio predvoditelj misnog slavlja.

A misa nije bila tiha nego pjevna,  JER  JE  TO  BIO  MILOSNI 

 DAN  ZA  NAŠU  ŽUPU,  sa svim čitanjima, pjevanjima, s 

propovjedi, tako da sam odlučio da ću ići na  SVETU  PRIČEST,

  PRIMITI  SVOJEG  ŽIVOG  GOSPODINA  U  SEBE,  jer će proći

 i više od sat vremena od kada sam pojeo onaj klipić.

BAŠ  SAM  BIO  RADOSTAN  RADI  TOGA!  SVEGA  ME  

OBUZELA  NEKA  MILOST.

I  PROPOVIJED  JE  BILA  PREKRASNA,  ONAKO  OD  SRCA.

Dotaknulo me više riječi iz te propovijedi no, jedna rečenica, 

gdje je propovjednik citirao Svetog Pavla, posebno me dojmila

 i o njoj sam malo razmišljao.

Nisam točno zapamtio kako idu riječi ali ono što me dojmilo je

 bilo to da je Sveti Pavao rekao svojim učenicima  DA  IM  

DAJE  ONO  ŠTO  JE  PRIMIO.

I to me ponukalo na razmišljanje o mojem obraćenju, 

duhovnim spoznajama koje sam  DOBIO  i koje imam, na 

drage sestre i braću u vjeri s kojima sam kontaktirao i koji su 

isto tako  PRIMILI  PUNO  DUHOVNIH  SPOZNAJA  …

A propovjednik je tome dodao da bi to onda sve što smo 

primili  TREBALI  DATI  DRUGIMA.  JER  NISMO  TO  PRIMILI 

 RADI  SEBE  I  SVOJIH  ZASLUGA  NEGO  RADI  GOSPODINOVE

  MILOSTI.

I  DA  ONDA  TO  NIJE  DATO  NAMA  DA  BUDE  SAMO  NAŠE  

NEGO  TO  TREBAMO  PODIJELITI  S  DRUGIMA  OKO  SEBE  

KOJI  TO  NISU  PRIMILI  DIREKTNO  OD  GOSPODINA  NEGO  

ĆE  TO  PRIMITI  INDIREKTNO,  PREKO  NAS  I  NAŠEG  

SVJEDOČENJA.

JA  SAM  TO  TAKO  PREPOZNAO.  GOSPODIN  MI  JE  DAO,  

OBRATIO  ME  I  NADAHNUO  SVOJIM  SVETIM  DUHOM  O  

SILNIM  SPOZNAJAMA  O  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

A  MOJE  JE  DA  ONDA  TO  SVE  POSVJEDOČIM  DALJE  

DRUGIMA  OKO  SEBE  I  DA  IM  TAKO  PREDAM  ONO  ŠTO 

 SAM  JA  PRIMIO  OD  GOSPODINA.

DUHOVNE  SPOZNAJE,  VJERU,  DUHOVNE  MILOSTI  …

JER  NISAM  TO  PRIMIO  RADI  SEBE  I  SVOJIH  ZASLUGA.  

NISAM  TO  PRIMIO  RADI  TOGA  DA  TO  DRŽIM  ZA  SEBE  I

  U  SEBI.

NE.  MORAM  DATI  DRUGIMA.  DATI  ŠTO  SAM  PRIMIO.  

KAKO  JE  REKAO  I  KAKO  SE  PONAŠAO  SVETI  PAVAO.

I  ZATO  SADA  I  OVO  PIŠEM  ZA  SVE  ONE  KOJI  SU  

TAKOĐER  PRIMILI  BOŽJE  MILOSTI  I  DUHOVNE  SPOZNAJE

  OD  GOSPODINA  A  NE  DIJELE  TO  S  DRUGIMA  JER  NISU 

 O  TOME  TAKO  RAZMIŠLJALI,  JER  NEMAJU  SNAGE  NI  

VOLJE  TO  DIJELITI  S  DRUGIMA,  JER  IM  JE  NEUGODNO 

 ILI  IH  JE  SRAM,  JER  NEMAJU  VREMENA  I  SLIČNO.

O,  PODSJEĆAM  IH  SAMO  NA  GOSPODINOVE  PRISPODOBE  

O  TALENTIMA…

A za sve one koji traže još neki poticaj i snagu da mogu biti 

 BOŽJI  SVJEDOCI  S  ONIM  DUHOVNIM   SPOZNAJAMA  KOJE 

 SU  PRIMILI,  SVIMA  ONIMA  KOJE  IM  GOSPODIN  POŠALJE 

 NA  NJIHOV  ŽIVOTNI  PUT,  preporučit ću još jedno duhovno

 oruđe koje meni jako pomaže.

A tako je bilo i danas na misi.  OSJETIM  TOLIKU  

POVEZANOST  S  NEBESKIM  OCEM,  IZLJEVE  DUHOVNIH  

MILOSTI  DA  ME  SVAKI  PUT  PROĐU  TRNCI  PO  ČITAVOM  

TIJELU  A  ČESTO  I  SUZE  RADOSNICE,  KAO  DANAS.

A to je kod moljenja  molitve Bogu Ocu,  OČE  NAŠ.

Jednom je rekao naš dragi župnik na jednoj misi, prije 

moljenja molitve  OČE  NAŠ, da neka svi uzdignemo ruke 

prema  NAŠEM  OCU  NEBESKOM  i tako molimo. 

Tada sam to prvi put učinio i bilo mi je nekako kao malo 

neugodno. Ali dobro, svi smo digli ruke pa sam i ja.

Onda jedno vrijeme to nisam radio pa se to onda opet dogodilo

 na jednoj misi. I ja sam to onda počeo sve češće i češće raditi

 na svakoj misi. Dobio sam jedan osjećaj radosti i bliskosti

 prema  BOGU  OCU,  kojega jako respektiram.

Pa sam onda na nekim misama  DOBIO  JAKE  NAPADE  ZLOGA

  KOJI  ME  ODGOVARAO  OD  DIZANJA  RUKU  PREMA  BOGU 

 OCU  KOJI  JE  NEGDJE  GORE  U  ZAMIŠLJENOM  NEBU.

Da me drugi gledaju, da to nije uobičajeno, da se sad ja tu 

nešto pravim da sam bolji vjernik od drugih, da se previše 

ističem s tim dizanjem ruku kao da sam svećenik i još 

kojekakve druge misli i situacije.

ALI,  USPRKOS  SVEMU,  JA  DANAS  VIŠE  NE  SPUŠTAM  

RUKE!

Ali zašto ih ne spuštam? 

Ne mogu vam to opisati riječima. To morate sami iskusiti.

Pokušat ću opisati ono kako je to danas izgledalo.

NAKON  PRETVORBE  KRUHA  I  VINA  U  TIJELO  I  KRV  

ŽIVOGA  GOSPODINA,  NAKON  SILASKA  NAŠEG  GOSPODINA 

 MEĐU  NAS  U  MISNOM   SLAVLJU,  JEDNOSTAVNO  SAM  

OSJETIO  U   SEBI  NEKU  MILOST.

GOSPODIN  JE  TU  MEĐU  NAMA,  KAO  I  NA  SVAKOJ  MISI!

PREDVODITELJ  MISNOG  SLAVLJA  JE  IZREKAO  PRIPADAJUĆU

  MOLITVU  I  ONDA  NAS  JE  POZVAO  DA  IZMOLIMO  

MOLITVU  GOSPODNJU  BOGU  OCU  NEBESKOM,  KAKO  NAS 

 JE  NAUČIO  NAŠ  GOSPODIN  ISUS  KRIST.

I u jednom radosnom raspoloženju, osjećajući prisutnost  

GOSPODINA  među nama,  zatvorio sam oči, širom raskrilio

 ruke i svoje zatvorene oči i raskriljene ruke digao sam prema

 zamišljenom nebu.

ŽELIO  SAM  DA  ME  MOJ  NEBESKI  OTAC  ZAGRLI  KAO 

 SVOJE  DIJETE…

ZATO  SAM  MU  RASKRILIO  RUKE  KOJE  SU  GA  TAKO 

 ZVALE,  ZATO  SAM  ZATVORIO  OČI  DA  GA  POKUŠAM 

 NEKAKO  ZAMISLITI,  ZATO  SU  MOJE  RIJEČI  MOLITVE  

BILE  IZ  MOJEG  SRCA  KOJE  JE  HTJELO  OSTVARITI  

KONTAKT  SA  SVOJIM  STVORITELJEM.

U  TIM  TRENUCIMA  ČESTO  OSJETIM  NEKU  POSEBNU  VEZU

  SA  NEBESKIM  OCEM.  Ništa On meni ne govori, nema tu

 nekih posebnih mističnih događaja koje bi mogao opisati, ali

 ja osjetim neku toplinu između mojih ruku, po cijelom tijelu 

prođu me trnci, zasuze mi oči,  ''udari'' me neki duboki mir.

Ponekad taj osjećaj zna biti i puno bljeđi. Često to ovisi o 

mojem praćenju  SVETE  MISE.  Ako mi misli odlutaju, ako mi 

nešto odvuče pažnju, tada moje srce i duša nisu pripremljeni 

za susret sa  OCEM  NEBESKIM.

ON  JE  UVIJEK  TU  I  ČEKA  ME  ALI  MENE  NEMA.  TU 

 SAM  ALI  KAO  DA  NISAM  TU.

Zato se uvijek pokušam koncentrirati u slušanju misnog 

slavlja, u koncentriranom učestvovanju u molitvama i 

pjesmama. I zato često sve to činim zatvorenih očiju da mi 

ništa ne odvlači pažnju.

Tako je bilo i danas. Sve je bilo posebno i ja sam se trudio 

sve to koncentrirano pratiti.

I onda, na sve te milosti,  silazak  ŽIVOGA  GOSPODINA  

MEĐU  NAS,  dođe vrijeme za molitvu  NEBESKOM  OCU,  OČE

  NAŠ.

RUKE  SU  MI  SAME  ''POLETJELE''  U  VIS,  GLAVU  SAM  

DIGAO  ZATVORENIH  OČIJU  PREMA  ZAMIŠLJENOM  NEBU.  

I  POČEO  RADOSNO  MOLITI  PJEVAJUĆI  ''OČE  NAŠ,  KOJI 

 JESI  …''.

NASTOJAO  SAM  SI  ZAMISLITI  BOGA  OCA  KAKO  SJEDI  

GORE  NEGDJE  NA  TRONU,  ONAKVA  IZGLEDA  KAKO  MU  

JE  U  NEKIM  CRKVAMA  IZRAĐEN  KIP.  STARAC,  SA  

BRADOM,  POLOŽENIH  RUKU  NA  NASLONE,  SJEDI  SAM  

VISOKO  NA  PRIJESTOLJU.

DANAS  SI  ČAK  TO  NISAM  NI  MOGAO  ZAMISLITI  NEGO

  SU  MI  SE  SVE  PRED  OČIMA  MIJEŠALE  NEKE  BOJE,  

SVJETLOSTI.

A  CIJELOGA  ME  PREPLAVIO  NEKI  OSJEĆAJ  RADOSTI,  MIRA

…  TRNCI  PO  TIJELU,  SUZE  U  OČIMA  A  MOJE  RUKE  KAO 

 DA  BI  HTJELE  JOŠ  VIŠE  I  VIŠE  OTIĆI  VIS.

KAO  DA  SAM  MOGAO  MEĐU  RUKAMA  OSJETITI  TU  

MILOST,  TAJ  MIR  KOJI  JE  BIO  U  MENI.

Jedino sam malo ustuknuo kod riječi ''…  KAKO  I  MI  OTPUŠTA

MO  DUŽNICIMA  NAŠIM…''.  Poslije sam si mislio da mi je to

 sigurno bio neki znak da sam negdje nekoga ražalostio, 

možda nekoga povrijedio …  moram to još jednom u sebi

 provjeriti, jer sam tu osjetio kao neko malo upozorenje da u 

tom dijelu mojeg vjerničkog života nisam posve ''čisti''.

I  MOLITVA  ZAVRŠI  A  JA  SAM  ŽELIO  DA  JE  TRAJALA  JOŠ,

  I  JOŠ,  I  JOŠ  …

PRIJE  KADA  SAM  MOLIO  MOLITVU  BOGU  OCU,  ''OČE  NAŠ''

,  BEZ  DIZANJA  RUKU  I  BEZ  ZATVORENIH  OČIJU,  I  BEZ

  ZAMIŠLJANJA  I  PREDOČAVANJA  ZNAČENJA  SVAKE  

IZGOVORENE  RIJEČI  MOLITVE,  NISAM  NIKAD  OSJETIO  

TAKVE  MILOSTI,  TAKVU  BLISKOST  SA  NEBESKIM  OCEM.

DANAS  SAM  IMAO  NEKI  OSJEĆAJ,  POSLIJE  MISE  SAM  O  

TOME  RAZMIŠLJAO,  KAO  DA  SAM  PRVI   PUT  DOŽIVIO 

 NEKU  BLISKOST  I  OTVORENOST  PREMA  MOJEM  I  NAŠEM

  NEBESKOM  OCU.

BAŠ  KAKO  SVAKO  MALO  DIJETE  IMA  PREMA  SVOJEM  

OCU!

I prije sam čitao o tome, da nas  NEBESKI  OTAC  voli kao 

svoju djecu, da mu se tako možemo obratiti, kao dječica 

svojem ocu koji će ih zaštiti, da se samo trebamo predati u 

naručje  NAŠEG  NEBESKOG  OCA…  

No, nisam to baš mogao. Imao sam veliki respekt prema  

NEBESKOM  OCU.

I  JOŠ  GA  IMAM.  NO,  NAKON  DANAŠNJEG  DANA,  ZNAM  

KOLIKA  JE  LJUBAV  NEBESKOG  OCA  PREMA  MENI,  PREMA

  SVIMA  NAMA.  SAMO  SIĆUŠNI  DIJELIĆ  TE  LJUBAVI  SAM 

 OSJETIO  I  BIO  SAM  SAV  U  SUZAMA  DO  KRAJA  MISE.

I jako je za to moje ''otvaranje'' prema  NEBESKOM  OCU  

zaslužno to moje dizanje ruku prema nebu za vrijeme moljenja

 molitve  OČE  NAŠ.

Prije je to bilo samo kao dizanje ruku prema  NEBESKOM  OCU,

  kao neki pozdrav.

A sada, kada sam to naučio raditi na svakoj misi, bilo gdje, 

kada samo želim u toj molitvi biti bliže  NEBESKOM  OCU,  

SADA  TE  MOJE  ISPRUŽENE  RUKE  ŽELE  TOG  NEBESKOG

  OCA  ZAGRLITI,  DA  ON  DOĐE  U  MOJ  ZAGRLJAJ.

I  STVARNO,  SAD  MI  JE  TO  POTPUNO  JASNO,  TAJ  

OSJEĆAJ  BLISKOSTI  NE  MOŽE  SE  DOBITI  NITI  SA  

JEDNIM  ČLANOM  DUHOVNOG  SVIJETA  AKO  NEMAŠ  

OTVORENO  SRCE,  DUŠU,  A  ZATVORENI  UM,  KOJI  

RASUĐUJE  I  ''VAŽE''  MISLI  I  DOGAĐAJE,   I  SVIJET  

OKO  TEBE  KOJI  TI  ODVLAČI  PAŽNJU.

KADA  SAM  ''POBIJEDIO''  SVOJ  UM  I  SVIJET  OKO  

SEBE,  POČEO  SAM  OSJEĆATI  TU  BLIZINU,  DA  JE  TO 

 ZAPRAVO  SVE  TU  KRAJ  MENE  ALI  JA  NISAM  SPREMAN

  DA  TO  OSJETIM.

I  U  SVEMU  TOME  SU  MI  JAKO,  JAKO  POMOGLE  MOJE

  RAŠIRENE  RUKE  KOJE  DIŽEM  U  VIS  ŽELEĆI  ZAGRLITI

  ONOG  KOJEM  UPUĆUJEM  MOLITVU.  NEBESKOG  OCA.

KADA  TO  OSJETITE,  KADA  TO  POBIJEDITE  U  SEBI,  TADA

  TEK  MOŽETE  VIDJETI  KOLIKO  MORATE  DRUGIMA  DATI

  I  SVJEDOČITI  O  SVEMU  ŠTO  VAM  SE  LIJEPOG  DOGAĐA  

SA  GOSPODINOM  U  VAŠEM  ŽIVOTU.

TADA  GUBITE  KOČNICE  I  DOBIVATE  NOVU  SNAGU.

Zato  svima preporučam neka probaju dići ruke prema 

zamišljenom  NEBESKOM  OCU  kada mole molitvu  

OČE  NAŠ.  Neka zatvore i oči i pokušaju ju ga zamisliti u

 onim situacijama koje dočaravaju riječi molitve koju 

izgovaraju.

OČE  NAŠ  …  ruke mi samo žele još više i više u vis,

KOJI  JESI  NA  NEBESIMA  …  moje zatvorene oči traže 

mojeg  NEBESKOG  OCA  na nebu,

SVETI  SE  IME  TVOJE  …  još uvijek ga tražim i nastojim

 zamisliti kako sjedi visoko gore okružen s  GOSPODINOM  

ISUSOM  s moje lijeve strane, anđelima,  DJEVICA  MARIJA  

stoji ili kleči nešto niže sklopljenih ruku i moli se  BOGU  OCU,

DOĐI  KRALJEVSTVO  TVOJE  …  tada mi je većinom slika

 upotpunjena, cijeli  DUHOVNI  SVIJET  je tu, u mojem 

vidokrugu,

BUDI  VOLJA  TVOJA  …  još  više  želiM  s  rukama  i  

mislima  ''doći''  u  vis,

KAKO  NA  NEBU  TAKO  I  NA  ZEMLJI  …  tada sam već sav

 u nekoj radosti, trncima po tijelu, suzama u očima, pa 

nastojim to sve bolje osjetiti,

KRUH  NAŠ  SVAGDANJI  DAJ  NAM  DANAS  …  tu često 

osjetim, i prođu mi kroz misli, razne situacije u kojima sam 

mogao vidjeti kako zapravo stalno imam, i ja i obitelj, svega 

materijalnog dovoljno za svakodnevni život,

I  OTPUSTI  NAM  DUGE  NAŠE  …  tu se nekako malo 

pokunjim prisjećajući se mojih čestih grijeha,

KAKO  I  MI  OTPUŠTAMO  DUŽNICIMA  NAŠIM  …  tu se 

često nekako ''ohladim'', vratim u ovaj stvaran svijet, kao da

 tu negdje još nešto moram učiniti, kao da me tu nešto 

sprječava da osjetim  LJUBAV  BOGA  OCA  U  POTPUNOSTI,

I  NE  UVEDI  NAS  U  NAPAST  NEGO  IZBAVI  NAS  OD  

ZLA…  tu  mi nekako dođu u misli moji grijesi, osjećaj kako

 sam slab, prisjetim se djelovanja zloga i njegovih zlih duhova,

 njihove mržnje prema meni i drugim ljudima, nekako osjetim

 da bez te  OČEVE  POMOĆI  ne bi tu ništa mogao,

AMEN…  tu se onda prenem, otvorim oči, spustim ruke i u 

zadnje vrijeme sam nekako naučio da u sebi izgovorim riječi:

  ''GOSPODIN  MOJ  I  BOG  MOJ''.

TO  JE  MENI  DUHOVNA  HRANA,  JA  SAM  BIO  SAM  

SVOJIM  NEBESKIM  OCEM  KOJI  ME  NAHRANIO  SVOJOM 

 MILOŠĆU,  I  SPREMAN  SAM  TADA  PRIMITI  NJEGOVOG

  ŽIVOG  SINA  U  SEBE  U  PRIČESTI.

A  NAKON  TOGA  SAM  SPREMAN  OPET  ZA  

SVAKODNEVNE  BORBE  SA  SVIM  KUŠNJAMA.

A  POSEBNO  ZA  SVJEDOČENJE  DRUGIMA  ONOGA  ŠTO  SAM

  OD  GOSPODINA  DOBIO  KAKO  BI  I  ONI  NAŠLI  SVOJ  

PUT  DO  GOSPODINA,  KAKO  BI  ČVRŠĆE  I  ODLUČNIJE  

NJIME  KRENULI,  A  ONDA  I  DRUGIMA  O  TOME  SVJEDOČILI.

SVE  DOK  JEDNOG  DANA  NEĆEMO  SVI  O  TOME  PRIČATI 

 U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU.

JA  U  TO  ČVRSTO  VJERUJEM.  NE  ZNAM  ŠTO  I  KAKO 

 ALI  ZNAM  I  VJERUJEM  DA  ĆE  BITI  DOBRO.

A  U  TOME  SU  ME  JOŠ  VIŠE  UČVRSTILE  MILOSTI  

DOBIVENE  U  SUSRETU  S  RAŠIRENIM  RUKAMA  I  

ZATVORENIM  OČIMA  SA  MOJIM  I  NAŠIM  NEBESKIM

  OCEM  PRILIKOM  MOLITVE  NJEMU,  ''OČE  NAŠ…''.

SVET  I  PRESVET   BESKRAJNI  MOJ  NEBESKI  OČE,  

HVALJEN,  SLAVLJEN  I  ČAŠĆEN  U  VIJEKE  VJEKOVA.

I  TI  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  I  TI

  BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,   I  CIJELOM  



DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.

GOSPODIN  MOJ  I  BOG  MOJ.