Četvrtak, 01.03.2012.g.

''Fajtamo''  se ja i zli. U zadnje vrijeme kušnje su jače, napadi raznovrsniji. Taman mislim da sam pobijedio neke grijehe i dileme, a oni se vrate u potpuno drugačijim oblicima.

Ovu noć, a i tokom dana, bio sam ''rastrgan''.  Tjeskoba, tjeskobne misli, dileme, grješne misli, krive riječi…

Da li se moliti, da li ići na večernju misu?  Ili pokušati srediti misli, pronaći početak i kraj te tjeskobe, dilema.

A zli, kako li samo pronalazi te razne prijedloge s kojima me ''bombardira'', stalno mi je  ''za vratom''. Te da učinim ovako te da učinim onako. Pa mi čak, kada se ''izgubim'' u raznim mislima sve to izgleda i smisleno.

No, znam ja da je to njegovo djelovanje jer mi predlaže razne stvari  KOJE  SE  SUPROTSTAVLJAJU  ONOME  ŠTO  JE  GOSPODIN  GOVORIO  I  NAUČAVAO,  KOJE  SE  SUPROTSTAVLJAJU  NJEGOVIM  ZAPOVIJEDIMA  KOJE  NAM  JE  OSTAVIO.

I sam ne znam gdje i kako u tim trenucima pronalazim snagu i čiste misli da učinim ono što je Gospodinova volja.

Tako je bilo i danas popodne. Nakon svih tih nutarnjih borbi, ja ipak smognem snage, obučem se i odem na večernju misu.

Kada sam ušao, upravo je završavalo zajedničko moljenje Krunice. A nakon nje, ja sam to slušao zatvorenih očiju, jedan glas počeo je predvoditi moljenje nekih litanija posvećene, bar sam ja to zaključio iz njihovog sadržaja, Gospodinovoj muci u Getsemanskom vrtu na Maslinskoj gori. Upravo u današnju noć.

I samo slušanje tih litanija, Gospodinove muke koju je prolazio moleći se za nas i preuzimajući na sebe naše grijehe,  BILO  MI  JE  DOVOLJNO  DA  ME  PONOVNO  ''DIGNE''.  JER  SKORO  U  SVAKOM  RETKU,  IZGOVORENOJ  MOLITVI,  PRONAŠAO  SAM  I  DIO  SADAŠNJIH  MOJIH  MUKA  I  PATNJI.  I  ODMAH  UVIDIO  NJIHOVU  NEBITNOST  I  NIŠTAVNOST  U  ODNOSU  NA  GOSPODINOVU  MUKU  U  TIM  TRENUCIMA  ZA  SVE  NAS.

O,  KOJI  SAM  JA  LICEMJER  I  OHOLICA!  SEBIČNJAK  I  EGOISTA!  JA  PA  JA.  MENI  JE  KAO  TEŠKO  I  JA  KAO  PATIM!  A  KOLIKO  SAM  SAMO  GRIJEHA  U  ŽIVOTU  UČINIO!  KOLIKO  BIH  SAMO  RADI  NJIH  TREBAO  PATITI  I  TRPJETI!  TREBAO  BIH  PASTI  NA  KOLJENA  I  SAGNUTI  GLAVU  I  TAKO  OSTATI  DUGO… DUGO…

A  ON,  BOG,  ČIST  I  BEZGRJEŠAN, TOLIKO  JE  PATIO  I  TUGOVAO!  RADI  KOGA!?  PA  RADI  MENE  TAKVOGA  I  SVIH  MOJIH  GRIJEHA!

KAKO  MI  JE  TO  TEŠKO  SHVATITI!   GOSPODINE,

RASVIJETLI  ME  I  PROČISTI  DA  PORASTEM  U  SVOJOJ

VJERI  I  DA  JOŠ,  BAREM  MALO,  SPOZNAM  MISTERIJU

TVOJE  MUKE  I  PATNJE  ZA  MENE  I  SVE  NAS!

I naravno, sve dalje na toj misi, i čitanja, i riječi pjesme,  ''POGAĐALO  ME  I  DIZALO''.

Pogotovo  pričesna pjesma:

''Kakav  prijatelj  je  Isus,  naše  boli  nosi  On,

I  naš  teret  i  sve  jade  On  nam  lakša  brigom  svom.

Kako  često  mir  nam  treba,  zašto  'zalud  muke  te?

Zašto  brige  ne  bi  svoje,  mi  svom  Bogu  rekli  sve?

Ako  dođu  kušnje  teške  pa  te  boli  duša  stog',

Ti  ne  gubi  nikad  nade  jer  nam  mir  svoj  nosi  Bog.

Prijatelja  vjernog  znaš  li  kom  ćeš  svoju  tugu  reć'?

To  je  Isus  što  nam  uvijek  naše  boli  nosi  sve…

Ali tamo gdje sam se ''slomio'', gdje su mi vruće suze tekle i tekle po mojem licu, bilo je prilikom  DOLASKA  GOSPODINA,   NJEGOVOM  PRETVORBOM  IZ  KRUHA  I  VINA  U  ŽIVOGA  BOGA  KOJEGA  SMO  PRIMILI  NA  PRIČESTI.

…( I SADA PLAČEM)…

Onako tjeskoban od početka mise, slušao sam čitanja Božje riječi. I razmišljao u sebi: ''Da, znam, misli mi govore, Gospodin je uvijek s nama kada nam je teško. On je tu kraj nas i pazi da ne padnemo. Samo ga mi ne vidimo i ne osjećamo. Ajde, samo budi strpljiv, bude se sve riješilo.''

I došla je  PRETVORBA, svećenik je molio položenih ruku.  JA  SAM  KLEČAO.  I  SJETIO  SAM  SE  NEKIH  REČENICA  IZ  ŽIVOTOPISA  SVETACA  ILI  ONIH  ČLANAKA  ŠTO  KRUŽE  INTERNETOM  KADA  JE  GOSPODIN  UVIJEK  BIO  KRAJ  ONIH  KOJI  SU  BILI  U  TEŠKIM  KUŠNJAMA.

I  PADNE  MI  NA  PAMET  DA  ĆE  VALJDA  JEDNOM  I  MENI  TAKO  REĆI,  DA  JE  DANAS  BIO  SA  MNOM  DOK  SAM  BI  U  SVOJIM  VELIKI  TJESKOBAMA.   (plačem)

I  TADA  JE  KRENULO.  SUZA  ZA   SUZOM.

JECAJI  KOJE  SAM  ZADRŽAVAO  U  SEBI.

I  NEKI  GLAS  JE  UZVIKIVAO: ''ON  JE

TU!  ON  JE  TU!  ON  JE  TU!''

U  SEKUNDI  SAM  OSJETIO  DA  TO  NISU

MOJE  MISLI.  TO  NIJE  GLAS  MOJIH

MISLI  NEGO  NEČIJI  DRUGI.  TO  JE

SAMO  MOGLA  BITI  MOJA  DUŠA.  ILI

MOJ  ANĐEO  ČUVAR.  NETKO  OD  NJIH

JE  TO  VIKNUO.  NIJE  BILO  VAŽNO.  ON

JE  BIO  TU!  SAMO  JE  TO  BILO  VAŽNO.

A  JA  SAM  PLAKAO  I  PLAKAO.  I  SUZE

SU  SE  KOTRLJALE  I  KOTRLJALE.  NIJE

BILO  VIŠE  GLASOVA,  NIJE  BILO

UZVIKA.  SAMO  JA,  MOJE  SUZE  I

GOSPODIN  TU  NEGDJE  KRAJ  MENE.

NISAM  GA  VIDIO  NI  MOGAO

ZAMISLITI.  SAMO  SAM  ZNAO  DA  JE  TU

NEGDJE.   SUZE  SU  MI  TO  GOVORILE.

DOŠLA  JE  I  MOLITVA  OČENAŠA.  JOŠ

SAM  MALO  PLAKAO.  A  KADA  SAM

DIGNUO  RUKE  PREMA  BOGU  OCU  I

POČEO  MOLITI  MOLITVU  NJEMU,  SUZE

SU  PONOVNO  POČELE  TEĆI,  JEDNA  ZA

DRUGOM.  INAČE  UVIJEK  MOLIM  NA

GLAS  TU  MOLITVU  ALI  SADA  SAM

ŠAPTAO  JER  BI  MI  GLAS  JECAO.

Gospodin  je  tu.  I  sada  je  tu  kraj  mene.

Znam  da  je.  A  znam  zato  jer  mi  je  još

uvijek  malo  teško.  Ali  sada  sve  manje  i

manje.  Jer  mi  je  uzeo  skoro  sve

tjeskobe  koje  su  me  mučile.  Ostalo  je

još  dosta  toga  što  moram  sam  riješiti.

To  mi  neće  uzeti  jer  to  je  moje  da

riješim  i  napravim, to mogu  nositi  sam.

Ali  mi  je  uzeo  ono  što  mi  je  zlo  htjelo

natovariti  a  ja  ne  bi  mogao  nositi.  To

mi  uzima  MOJ  GOSPODIN.

O  MOJ  GOSPODINE,  NEKA   OVE

SUZE,  KOJE  SADA  PLAČEM,

BUDU  MOJA  ZAHVALA!  NEKA

UVELIČAJU  TVOJU  SLAVU  I  NEKA

PROSLAVE  TVOJE  SMILOVANJE

KOJE  DAJEŠ   SVIMA  NAMA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.