Srijeda, 25.07.2012.g.

MISA  JE  SREDIŠTE  MOJEG  VJERSKOG  I

DUHOVNOG  ŽIVOTA.

ONA JE MENI  MALO  NEBA  NA  ZEMLJI.

Po mojem obraćenju imao sam potrebu da idem svaku nedjelju na misu.

U zatvoru je to bilo i rjeđe.

A po izlasku iz zatvora, kada sam mogao sam odlučivati o tome kada ću

na misu,  JEDNOSTAVNO  SAM  OSJETIO  VELIKU  POTREBU  DA

IDEM  SVAKI  DAN  NA  MISU.  I  IŠAO  SAM.

Obitelj, prijatelji nisu to shvaćali. Pa sam išao kojekako i kojekuda na

mise, u razna mjesta i u razno vrijeme. Nisam htio nikoga žalostiti a niti

se praviti ohol i važan svojim svakodnevnim odlascima na misu.

Da me netko pitao  od  kuda mi takva potreba da idem svaki dan na misu,

vjerojatno ne bi imao neki suvisli odgovor kojeg bi drugi, koji nemaju

takvu potrebu, mogli shvatiti.

JA  SAM  JEDNOSTAVNO  MORAO  BITI

TAMO.  JER  TAMO,  U  CRKVI,  NA  MISI,

DOGAĐALE  SU  MI  SE  PREKRASNE

SITUACIJE.

TAMO  SAM  JA  BIO  JA.  POGOTOVO  NA

MISAMA   GDJE  ME  MALO  LJUDI

POZNAVALO.

PRED  GOSPODINOM  MOJIM   MOGAO

SAM  BITI  BILO  TKO  I  BILO  KAKAV,  ON

JE  PREMA  MENI  UVIJEK  BIO  ISTI.

VOLIO  ME  BESKRAJNO,  OSJEĆAO  SAM

SE  MIRNO  I  ZADOVOLJNO.

S vremenom mi je Gospodin, tamo u crkvi, na misi,  dao spoznati sve

ljepše i ljepše spoznaje o duhovnom životu.

TOLIKE  SNAGE  I  DUBINE  DA  SAM  JEDNOSTAVNO,  I  DANAS  JE

TAKO,  ŽELIO  JOŠ  I  JOŠ.

I zato mi je posebno drago kada mogu čuti i od drugih svjedočanstva što

njima znači  MISA  i  što im se na njoj lijepo dogodilo.

Tako sam neki dan na Mariji Bistrici, u katoličkoj knjižari u sklopu svetišta,

na brzinu očima ''projurio'' po izloženim knjigama. Nisam baš imao

namjeru nešto kupiti, ali se to kod mene nikad ne zna.

ILI,  BOLJE  REĆI,  KOD  GOSPODINA,  JER  SAMO  PO  NADAHNUĆU

NJEGOVOG  DUHA  SVETOGA  JA  U  ZADNJE  VRIJEME  KUPUJEM

KNJIGE.

I da, dogodilo se i sad, pogled mi je ''zapeo'' za prekrasnu sliku viđenja

vidjelice iz Fatime, koju je ona doživjela u samostanu gdje je živjela.

BOG  OTAC  RAŠIRENIH  RUKU,  RASPETI  GOSPODIN  ISPOD  NJEGA,

DUH  SVETI  MEĐU  NJIMA,  HOSTIJA  I  KALEŽ  U  KOJI  KAPLJE

ISUSOVA  KRV,  DJEVICA  MARIJA  KRAJ  KRIŽA  I  SLAP  SLOVA

KOJA  PADAJU  IZ  KRVI  KOJA  KAPLJE  IZ  PROBODENE  ISUSOVE

LIJEVE  RUKE.  I  VIDJELICA  ISPOD  SVEGA  TOGA  U  KLEČEĆEM

POLAŽAJU,  SKLOPLJENIH  RUKU.

TO  JE  SLIKA  KOJA  MI  JE  NAJFASCINANTNIJA  OD  SVIH  SLIKA

VJERSKE  TEMATIKE  KOJE  SAM  DO  SADA  VIDIO.

TRAŽIO  SAM  JU  U  SVIM  SVETIŠTIMA  KOJE  SAM  DO  SADA

OBIŠAO,  POKUŠAO  SAM  JU  ISPRINTATI  S  INTERNETA,  NARUČIO

SAM  JU  KOD  JEDNOG  UMJETNIKA  DA  MI  JU  NASLIKA,  NO  DO

DANAS  JU  NISAM  USPIO  DOBITI.

ZNAM  DA  JE  U  FATIMI  SIGURNO  IMA  I  JEDNOG  DANA  ĆU  JU

TAMO  I  KUPITI.

I bez nekog razmišljanja, uzeo sam tu knjižicu i kupio je. Mislio sam da je

u njoj svjedočenje vidjelaca iz Fatime. Već sam o tome nekoliko puta

čitao, no mogao sa to čitati i čitati.

Ali, Gospodin se uvijek pobrine da nas razveseli, samo mi moramo učiniti

svoje.

Kada sam počeo čitati knjigu, odmah sam vidio da se tu zapravo radi o

svjedočenju jedne žene  CATALINE,  laičke misionarke iz Cochabamba,

Bolivija.

Ispričala je što joj se dogodilo  prilikom jednog  dolaska  i

prisustvovanja  na  SVETOJ  MISNOJ  ŽRTVI.

I  JEDAN  BISKUP,  KOJI  JE  PROUČIO  OVO  NJEZINO

SVJEDOČANSTVO,  NAPISAO  JE  DA  U  NJEMU  NE  NALAZI  NIŠTA

ŠTO  BI  SE  PROTIVILO  SVETOM  PISMU  ILI  NAUCI  CRKVE.  I  DA

JEDNOSTAVNO  VJERUJE  DA  SE  TU  RADI  O  DUBOKOJ  NAUCI  O

TAJNI  SVETE  MISE.

Knjižicu  ima 76 stranica A5  formata i  naravno da sam ju odmah

pročitao, toliko me fasciniralo to svjedočanstvo.

U  TOM  SVJEDOČANSTVU  IMA  I  MISTIČNIH  ISKUSTAVA,

PREKRASNIH  DUHOVNIH  SLIKA  I  SITUACIJA.

NO,  ONO  ŠTO  ME  FASCINIRALO  U  TOM  SVJEDOČANSTVU  JE  TO

ŠTO  SE  ONO  POKLAPALO,  VIŠE  ILI  MANJE,  I  SA  SVIM  ONIM

ŠTO  SAM  JA  DOŽIVIO  I  DOŽIVLJAVAM  NA  MISAMA  NA  KOJIMA

PRISUSTVUJEM.

NE  NA  TAKAV  ŽESTOKI  NAČIN  KAO  ŠTO  JE  TO  DOŽIVJELA

DRAGA  CATALINA,  JER  JE  ONA  SVE  TO  DOŽIVJELA  NA  JEDNOJ

MISI,  NEGO   NA  PUNO  BLAŽI  NAČIN,  POSTEPENO,  ONAKO  KAKO

JE  TO  GOSPODIN  ZAMISLIO  I  ISPLANIRAO  ZA  MENE.  KOLIKO

SAM  KADA  TREBAO  I  KOLIKO  SAM  KADA  MOGAO  NOSITI.

U  daljnjem tekstu navest ću neke dijelove njezinog doživljaja koji su me

jako dirnuli a odnose se na sam tijek mise.

Kao prvo, draga Catalina je zakasnila na misu taj dan jer su se svećenici

već penjali na oltar kada je ona ušla.

I  DRAGA  DJEVICA  MARIJA  JU  JE  VODILA  SVOJIM  RIJEČIMA

KROZ  MISU.

PRVO  JU  JE  UPOZORILA  DA  DANAS  NA  MISI  MORA  BITI  VRLO

PAŽLJIVA  KAKO  BI  SVE  ŠTO  ĆE  DOŽIVJETI  MOGLA  SVJEDOČITI

CIJELOM  SVIJETU.

Naravno,  draga  Catalina  bila  je  neizmjerno  iznenađena  ne

shvaćajući  što  joj  se  događa  ali  je  u  sebi  donijela  odluka  da  će

sve  pažljivo  pratiti.

I tako je svećenik došao do misne ispovijedi,  POKORNIČKOG  ČINA.

A  PRESVETA  DJEVICA  JOJ  JE  REKLA:  ''Moli  sad  Gospodina  iz

dubine  svoga  srca  za  oproštenje  svih  tvojih  promašaja.  Moli

GA  za  oproštenje  zato   jer  si  GA  uvrijedila;  jer  tako  ćeš

biti  dostojna  imati  povlasticu  sudjelovati  u  Svetoj  Misi.''

I draga Catalina kaže da je sigurno tada u djeliću sekunde pomislila da je

ona ipak sada u stanju  BOŽJE  MILOSTI  jer se prethodnu večer

ispovjedila.

NO,  NEBESKA  MAJKA  JOJ  JE  NA  BRZINU  NABROJILA  NEKOLIKO

NJEZINIH  GRIJEHA  IZ  TOGA  JUTRA  KOJE  JE  UČINILA  PREMA

DRUGIM  LJUDIMA  OKO  SEBE,  POGREŠKE  PROTIV  KRŠĆANSKE

LJUBAVI  PREMA  BLIŽNJEMU,  KADA  JE  NA  DRUGE  BILA  LJUTA

ILI  OTRESITA.

POSEBNO  JOJ  JE  SPOMENULA  ŠTO  JE  NA  MISU  DOŠLA  U

POSLJEDNJEM  TRENUTKU  TE  ĆE  SADA  NA  NJOJ  SUDJELOVATI

BEZ  PRIPRAVE:''Zašto  morate  doći  u  posljednjem  trenutku?

Trebate  već   ranije  biti  u  crkvi,  da  bi  ste  izgovorili  molitvu

i  zamolili  GOSPODINA  da  pošalje  SVOJEGA  DUHA  SVETOGA,

da  vam  dadne  duha  mira  i  pomirenja,  i  da  potjera  iz  vas

duhove  ovoga  svijeta,  dnevnih  briga,  osobnih  problema  i

rastresenosti,  da  bi  ste  bili  sposobni  ispravno  i  dostojno

doživjeti  taj  tako  sveti  trenutka  Euharistije.  Ali  vi  tek

dolazite  kad  je  slavlje  već  započelo,  i  sudjelujete  u  njemu

kao  da  bi  to  bio  neki bilo  koji događaj,  a  da  se  niste  na

neki  način  duhovno  pripremili  za  to.  Zašto?  To  je  doista

uvelike  čudno.

Vi  ste  pri  trenutku  najvećeg  dara  od  strane  Svevišnjeg,  ali

to  ne  znate  tako  visoko  cijeniti.''

Draga Catalina, a i ja, radi sebe i drugih koje znam, koji ne dođu na misu

barem 5-10 minuta prije,  OSJEĆALA  SE  JAKO  POSRAMLJENO.

A kod pjevanja  SLAVE  DRAGA  GOSPA  JOJ  JE  REKLA: ''Slavi  i

veličaj  sa  svom  svojom  ljubavlju  PRESVETO  TROJSTVO;

potpuno  priznajući  se  NJEGOVIM  stvorenjem.''

Koje  li  duhovne  snage  i  punoće

u  tim  riječima!

A prije  SLUŽBE  RIJEČI  PRESVETA  DJEVICA  tražila je od drage

Cataline  da za njom ponavlja slijedeće riječi:  ''GOSPODINE,  danas

želim  posve  brižljivo  slušati  TVOJU  RIJEČ  i  donijeti  bogate

plodove.  Neka  TVOJ  DUH  SVETI  tako  očisti  i  pripravi  tlo

moga  srca,  da  TVOJA  RIJEČ  raste  u  meni  i  dobro  se

razvija.  Očisti  moje  srce  i  dušu  da  za  to  budem  spremna  i

dostojna.''

I  dalje  joj  je  DJEVICA  MARIJA  rekla:

''Ja želim  da  pažljivo  slušaš  čitanja  i  cijelu  svećenikovu

propovijed.  Sjeti  se  da  u  Bibliji  stoji:  'RIJEČ  BOŽJA  ne

vraća  se  natrag  bez  ploda.' (Iz 55,10-11)  Kad  pažljivo

slušaš,  ostat  će  nešto,  od  svega  što  slušaš,  u  tebi.  Moraš

onda  pokušati  za  vrijeme  cijelog  dana  razmišljati  o  tim

riječima,  koje  su  ostavile  traga,  dojma,  u  tvojoj  nutrini,  i

sjećati  ih  se.  Ponekad  su  to  možda  samo   dvije  rečenice,

drugi  put  je  cijelo Evanđelje;  ili  možda  samo  jedna  jedina

riječ:  svakako  ono,  što  u  tebi  ostane,  trebaš  kušati  u

ostatku  dana  i  radovati  se  tom  ukusu.  I  onda  će  se  ta

RIJEČ  u  tebi  'utjeloviti',  budući  da  je  to  način  koji  mijenja

život,  u  kojem  se  jednostavno  dopušta  da  BOŽJA  RIJEČ

mijenja  samog  pojedinca.

''I  sad  pak  reci  GOSPODINU,  da  si  ovdje  da  bi  to  slušala,

da  ti  to  rado  želiš,  da  ti  ON  to  treba  objaviti  u  tvom

srcu.''

I  tu  je  draga  Catalina  prvi put ''pukla''.  Jer  je  shvatila  koliko je

Gospodin vrijeđala svojim otvrdnulim srcem, da je svoju djecu  SAMO

učila nedjeljom ići u crkvu, jer je to upravo Crkva zapovjedila i tražila,  A

NE  IZ  LJUBAVI  I  IZ  POTREBE  ISPUNITI  SE  BOGOM…,  DA

JE  PRISUSTVOVALA  TOLIKIM  MISNIM  SLAVLJIMA  NAJČEŠĆE

IZ  OBVEZE  ILI  ZBOG  DRUŠTVENIH  PRILIKA  I  OBIČAJA,  I

TIME  VJEROVALA  DA  ĆE  BITI  SPAŠENA.

DA  JOJ  NIKADA,  KAO  I  MNOGIMA  OD  NAS  KOJI  IDEMO

NA  MISE,  NIJE  NI  U  SNU  BILO  NA  PAMETI ŽIVJETI  I

DOŽIVLJAVATI  SVETU  MISU.

I  DALJE:

''KOJE  NEZNANJE  SPRAM  NAŠE  CRKVE  I  SPRAM

SAKRAMENATA!

KOJOM  SE  NEKORISNOŠĆU  BAVIMO  I  KOJE  JE  TO

GUBLJENJE  VREMENA  I  SNAGE,  KAD  SE  OBRAZUJEMO  I

ŽELIMO  BITI  U  PROLAZNIM  STVARIMA  NA ''NAJNOVIJEM

STUPNJU'',  KOJE  MOGU  NESTATI  OD  JEDNOG  TRENUTKA

DO  DRUGOG,  I  ONDA  OSTOJEMO  BEZ  IČEGA,  I  KOJE  NAM

NI  NA  KOJI  NAČIN  NE  SLUŽE  NA  KONCU  ŽIVOTA

PRODUŽITI  GA  ZA  JEDNU  MINUTU.

I  USPRKOS  SVEMU,  UOPĆE  NIŠTA  NE  ZNAMO  O  ONOME

ŠTO  NAM  MOŽE  DONIJETI  MALO  NEBA  NA  ZEMLJU  I

ZATIM  NAM  ZASLUŽITI  ''VJEČNI  ŽIVOT''!

NIŠTA  NE  ZNAMO  O  TOMU,  A  HOĆEMO  BITI  OBRAZOVANE

ŽENE  I  LJUDI…!''

TO  JE  BIO  VAPAJ  JEDNE  ŽENE  KOJOJ  JE  GOSPODIN  DAO  ZA

SPOZNATI  NJEZINU  NEZNATNOST!

I  KAKO  MOŽE,  PRISUSTVOVANJEM  I

POTPUNIM  PREDANJEM  U  SUDJELOVANJU,

NA  SVETOJ  MISI  OSJETITI MALO  NEBA  NA

ZEMLJI.

I  JOŠ  JE  PREKRASNE  TRENUTKE  OPISALA  ONA  U  TOM  SVOJEM

SVJEDOČANSTVU,  KOJI  SU  JOJ  SE  DOGODILI  DO  KRAJA  MISE.

POGOTOVO  IZGLLED  OLTARA  KADA  SE  MEĐU  NAS  SPUŠTA  ŽIVI

BOG  SA  SVETIM  ANĐELIMA.  I  DUŠE  U  ČISTILIŠTU  ISPOD

OLTARA.

PREKRASNO!

NO,  MORAO  BI  PREPISATI  CIJELU  KNJIGU.

STVARNO  SU  ME  JAKO  DIRNULE  NEKE  RIJEČI  I  SITUACIJE  KOJE

JE  OPISALA  DRAGA  CATALINA.

SIGURNO  ĆU  I  JA  UNIJETI  NEKE  PROMJENE  U  MOJE

SUDJELOVANJE  NA  SVETOJ  MISI.

BEZ  OBZIRA  ŠTO  JE  ONA  SREDIŠTE  MOJEG  VJERSKOG  ŽIVOTA,

JOŠ  SAM  DALEKO  OD  TOGA  DA  JU  SLAVIM  ONAKO  KAKO  TO

ŽIVI  GOSPODIN,  KOJI  JE  UVIJEK  TAMO,  TO  ZASLUŽUJE.

I  KAO  DA  ČUJEM  RIJEČI:  ''POTRUDI

SE,  IVANE!''

POTRUDIT  ĆU  SE  GOSPODINE!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.