Srijeda, 15.08.2012.g.

Primio sam jučer jedan e-mail od jedne drage sestre u vjeri.

I  MORAM  TO  OVDJE  REĆI,   I  NE  MOGU  TO  DRUGAČIJE

PROTUMAČITI,  OSIM  DA  JE  TO  GOSPODINOVO  DJELO  I

NJEGOVA  VOLJA,  DA  TI  NEKI  LJUDI  POSTANU  DRAGI  SAMO

RADI  SVJEDOČENJA  VJERE  I  GOSPODINA.  RAZGOVARAMO  ČAK  I

O  NAJINTIMNIJIM  ŽIVOTNIM  STVARIMA  KAO  DA  SE  ZNAMO

GODINAMA,   A  NIKAD  SE  NISMO  VIDJELI.

I  TO  SAMO  ZATO  JER  RAZGOVRAMO  U  GOSPODINU.  ISKRENO,

BEZ  IKAKVIH  PREDRASUDA  JEDNI  O  DRUGIMA.

ČIM  BI  TU  UBACILI  NEKE  SVOJA,  LJUDSKA,  RAZMIŠLJANJA  I  PO

NJIMA  POSTUPALI,  IZGUBI  SE  ČAR  I  SMISAO.

JER,  SMISAO  JE  SAMO  U  GOSPODINU  I  PO  GOSPODINU.

Dakle, poslala mi je jedan kratki e-mail, ali sa jednom priloženom

pričom,  koju  smo  već  mogli  čuti  na propovijedima u crkvi, ili negdje

pročitati, jer govori o vjeri.

Evo je, kako mi ju je poslala ta draga sestra u vjeri, da se svi mi malo

podsjetimo o tome što je vjera, i da razmislimo gdje smo mi.

E-mail:

''DRAGI MOJ IVANE,

KOLIKO PUTA JE I MENI TEŠKO PUSTITI UŽE...I SKOČITI...''

I  PRIČA:

''Ovo je priča o planinaru koji se želio uspeti na najvišu planinu.

U tu je pustolovinu krenuo nakon dugih godina priprema. No,

kako je svu slavu želio za sebe, odlučio se popeti na planinu

sam. Počeo se penjati. Vrijeme je odmicalo i postalo je kasno.

Umjesto da pripremi logor za noć, nastavio se penjati sve dok se

nije smračilo. Gusta je noć obavila planinske vrhove. Oko

čovjeka sve je bilo crno. Nebo i mjesec prekrili su teški oblaci i

ništa se nije vidjelo. I dok se tako penjao, tek nekoliko koraka

od vrha, okliznuo se i počeo padati velikom brzinom. Mogao je

vidjeti samo crne točke i osjećati silu teže koja ga strašno vuče

dolje. U tim trenucima užasnoga straha pred očima su mu se

odigravali svi lijepi i ružni trenuci njegova života. Misleći o tome

kako je blizu smrti, iznenada je osjetio kako ga snažno povlači

uže kojim je bio vezan. Tijelo mu je visjelo u zraku... samo ga je

uže držalo. U tom je trenutku mogao samo uzviknuti:

''Bože, pomozi mi!''

Iznenada se s neba začu duboki glas: «Što želiš da učinim?»

''Spasi me, Bože!''

“Doista vjeruješ da te ja mogu spasiti?”

''Naravno da vjerujem!''

'' TADA PREREŽI UŽE KOJIM SI VEZAN... ''

Nastupio je trenutak tišine. Čovjek odluči držati se užeta svom

snagom. Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara

našli mrtva i smrznuta. Njegovo je tijelo visjelo o užetu za koje

se grčevito držao... SAMO TRI METRA OD ZEMLJE...

A ti?

Koliko si vezan za svoje uže?

Bi li ga pustio?

Nikad ne sumnjaj u ono što dolazi od Boga.

Nikad ne reci da te zaboravio ili napustio.

Nikad ne misli da On ne brine o tebi. Zapamti da te uvijek drži

svojom desnicom.''

A  JA  SAM  JOJ  ONDA  NAPISAO  DA  SE  SVI  MI  NALAZIMO  NA

TOM  UŽETU.  I  ISPRIČAO  JOJ  JEDAN  RAZGOVOR  S  JEDNOM

DRUGOM  SESTROM  U  VJERI  OD  NEKI  DAN.

RAZGOVARAO  SAM  S  NJOM  I  REKLA  MI  JE  DA  JE  SVA

RASTRESENA,  DA  IMA  OSJEĆAJ  DA  SE SVE  ONO  NA  ČEMU  JE

TEMELJILA  SVOJ  ŽIVOT,  NA  KONTROLI  NAD  SVIMA  I  NJIHOVIM

ŽIVOTIMA,  VODEĆI  O  SVEMU  BRIGU  I  SVIMA  JE  RJEŠAVALA  SVE

PROBLEME,  DAKLE,  DA  SE  SVE TO  SADA,  KADA  JE  OTVORILA

SRCE  GOSPODINU,  RUŠI.

A  DA  SE  ONA  JEDNOSTAVNO  NIJE  SPREMNA  SVEMU  TOME

BEZREZERVNO  PREDATI  I  OTVORITI.  DA  SE  PLAŠI  ŠTO  ĆE  SE

DOGODITI  S NJOM.

JA  SAM  JU  ONDA  PITAO,  DA  LI  JOJ  SE   NEŠTO  LOŠE  DOGAĐA.

REKLA  JE  DA  NE,  DAPAČE,   DA ONA  TO  ŽELI,  DA  JE  NAŠLA

SMISAO  SVOJEG  ŽIVOTA,  ALI  JEDNOSTAVNO  JE  JOŠ  ONO  OD

PRIJE,  ONA  KONTROLA,  ZAPRAVO  POKUŠAJ  KONTROLE,   NAD

ŽIVOTOM,  ONO  NJEZINO  ''JA'',  PREJAKO.

I  BAŠ  SAM  JOJ  ISPRIČAO  OVU  PRIČU  O  UŽETU,  UKRATKO.  I

REKLA  JE  DA  SE  BAŠ  TAKO OSJEĆA.

TO JE BILO PRIJE TJEDAN DANA. NISAM  JU  OD  ONDA  VIDIO  I

NISMO  USPJELI  RAZGOVARATI,  DA VIDIM  GDJE  JE  S  TIM  SVOJIM

UŽETOM.

SAMO  SAM  JOJ  REKAO  DA  TU  NEMA  NIŠTA  NA  BRZINU  I

NIŠTA  SA  GLAVOM.  TU  SVE  TREBA  PREPUSTITI  SRCU.  KAKO  ĆE

OSJEĆATI  TAKO  NEK  RADI.

AKO  POLAKO,  POLAKO.  ALI  USTRAJNO.

AKO  BRZO,  ONDA  BRZO.  ALI  SA  SIGURNOŠĆU  DA  TO  HOĆE.

A  ZA  TO  VRIJEME,  IMA  MUŽA,  DJECU,  I  DRUGE  DRAGE   LJUDE

OKO  SEBE,  KOJI  JU  CIJELI  ŽIVOT  SAMO  PRAZNE  A  MALO  PUNE.

NEKA  IH  MALO  STAVI  U  RED.  SISTEMOM,  AKO  ME  TREBATE,

SADA  ĆETE  ME   MALO   SLUŠATI. O  GOSPODINU  I  ŽIVOTU  S

NJIM.  PROMIJENITE  SVOJE  ŽIVOTE  I  NEĆETE  TREBATI  MENE

NEGO ĆETE  IMATI  GOSPODINOVU  POMOĆ.   MALO  SAM

KARIKIRAO,  ALI  TO  JE  TO.

A  OVOJ  PRVOJ  SESTRI  U  VJERI  SAM   NAPISAO  DA  NIJE  SAM

NA  UŽETU.  DA  VISE  MNOGI.

BAŠ  SAM  SE  PITAO  DA  LI  I  JA.  VJEROJATNO  DA,  SAMO  SE  U

TOM  TRENUTKU  NISAM  MOGAO  SJETITI  SITUACIJE  KAD.

NO,  OSJEĆAO  SAM  U  SEBI  DA  NISAM  JOŠ  ''ČISTI''.  DALEKO  OD

TOGA.   ''ČISTI''  SU  U KRALJEVSTVU  BOŽJEM.   A   JA  SAM  DALEKO

JOŠ  OD  NJEGA.

A danas mi je Gospodin, na jutarnjoj  misi,

dao za spoznati samo jedan mali dio toga

GDJE  JA  VISIM  NA  UŽETU  I  NE  MOGU

SE  PUSTITI  JER,  KAO,  NE  VIDIM  GDJE

ĆU   PASTI.

Uvijek nastojim doći nekih 45 minuta prije mise kako bi prisustvovao

zajedničkim molitvama.  Krunice Djevice Marije, Litanlija i drugih molitvi,

ovisno  koja je prilika.

A već nekoliko dana naše drage sestre u vjeri, pripadnice molitve

zajednice naše župe, predvode prije mise i  MOLITVU  ZA  KIŠU.

JAKO  JE  VELIKA  SUŠA.  I  POTREBA  JE  VELIKA  ZA  KIŠOM  PA  SU

ONE  ODLUČILE  DA  SE  MOLE  GOSPODINU  DA  NAM  PODARI

KIŠU.  BOG  IH  BLAGOSLOVIO  NA  NJIHOVOJ  VJERI  I  TRUDU.

I tako, kad sam prvi put čuo molitvu i nakanu, bilo mi je nekako

normalno da se to moli jer je stvarno velika suša i velika potreba za

kišom.

Drugi dan se ponovno molila ista molitva.  PA  SU  MI  DOŠLE  MISLI

KAKO  ZAPRAVO  I  NEMA  PUNO  ŠANSE  DA  PADNE  USKORO  KIŠA

JER  SU  METEROLOZI  NAJAVILI  TOPLO  VRIJEME,  BEZ  KIŠE,

IDUĆA  DVA  TJEDNA  AKO  NE  I  VIŠE.

I ništa, to mi prođe kroz glavu, ali sam i ja, kao i svi drugi, molio na tu

nakanu.

NO,  KOLIKO  JE  VJERE  BILO  U  TOJ

MOJOJ  MOLITVI!?

NIKAKVE!  JADNO,  ALI  ISTINITO!

NIKAKVE  VJERE!  NE  ZNAM  ZA  TE

DRAGE  SESTRE  U  VJERI  KOJI  SU

MOLILE  NA  TU  NAKANU,  ALI  U  MOJEM

SRCU  JE  BILA  SAMO  SUMNJA.

JER  NISAM  NI  U  JEDNOM  TRENUTKU

POMISLIO  DA  JE  GOSPODINU  SVE

MOGUĆE  NEGO  SAM  VJEROVAO  NAŠIM

LJUDSKIM  PROCJENAMA  KAKVO  ĆE

BITI  VRIJEME.

O,  KAKO  JADNO  OD  MENE!

MOLIM  I  NE  VJERUJEM  DA  ĆE  TO  ŠTO

MOLIM  BITI  ISPUNJENO.

A  JA  U  TOM  TRENUTKU  UOPĆE  SVEGA  OVOGA  NISAM  BIO

SVJESTAN.

NO  DANAS,  I  NAKON  ONIH  E-MAILA  SA  DRAGOM SESTROM  U

VJERI,  NAKON  ONOGA  UŽETA  I  SPOZNANJA  DA  I  JA  NA

NJEMU  VISIM  A  NE  MOGU  SE  PONEKAD  PUSTITI  S  NJEGA  U

VJERI  DA  ME  GOSPODIN  ČUVA,  NAKON  ONIH  RAZMIŠLJANJA

KAKO  NAM  ZA  MOLITVE  ZA  KIŠU,   BAŠ  I  NIJE  VRIJEME,

PONOVNO  SMO  PRIJE  MISE  MOLILI  ISTE  MOLITVE.

I  TADA  ME,  KAO  GROM  IZ  VEDRA

NEBA,  OŠINULA  POMISAO  I  SLIKA

KAKO  VISIM  TRI  METRA  IZNAD  ZEMLJE

NA  UŽETU  I  NEMAM  HRABROSTI  I

VJERE  DA  SE  PUSTIM.

PA  EVO,  IVICA  MOJ  DRAGI,  SADA  SE

LIJEPO  VIDIŠ  KAKO  VISIŠ.  KAKO  TI  JE

GOSPODIN  SAMO  BRZO  I  LAKO   TO

OBJASNIO.  DA  SE  NE  BI  UZOHOLIO

JER  SE  KAO  JUČER  NISI  MOGAO

SJETITI  GDJE  TI  JE  TVOJA  VJERA

SLABA,  GDJE  VISIŠ  NA  UŽETU.

EVO  TI,  TVOJE  MOLITVE.  DOBRO,  NE

SVE.  PUNO  NJIH  MOLIM  SA  POTPUNIM

UVJERENJEM  DA  ĆEŠ  IH  GOSPODIN

ISPUNITI  SAMO  NE  ZNAM  KAKO.  ALI

SAM  SIGURAN  DA   HOĆE.

ALI  PONEKAD,  A  DA  NISAM  VALJDA  TOGA  NI  SVJESTAN,  KAO

ŠTO  NISAM  BIO   NI  S  OVOM  MOLITVOM  ZA  KIŠU,  MOJE

MOLITVE  SU  PROMAŠENE  I  UZALUDNE  JER  NEMAJU  NIKAKVU

SNAGU  S  OBZIROM  DA  JA  NE  VJERUJEM,  BAREM  NE   U

POTPUNOSTI  NEGO  S  NEKAKVOM  KALKULACIJOM,   DA  ĆE

GOSPODIN  ISPUNITI  ONO  ZA  ŠTO  SE  MOLIM.

I  ZNAM,  SIGURAN  SAM  U  TO,  DA  SVI

MI  IMAMO  MOLITVI  KOJE  MOLIMO  S

POTPUNIM  POVJERENJEM  DA  ĆE  IH

GOSPODIN  USLIŠATI,  ALI  I  NEKE  GDJE

NAM  JE  TA  VJERA  MANJA  ILI  NIKAKVA.

KOLIKO  ĆU  JOŠ  SAMO  PUTA  VISJETI  NA  UŽETU  I  MOLITI

GOSPODINA  DA  MI  POMOGNE  A  NEĆU  POSLUŠATI  NJEGOV

SAVJET  ŠTO  DA  UČINIM!

I  DOK  MI  NETKO  KAŽE  DA  SAM  JA  OD  NJEGA  BOLJI  VJERNIK

ILI  NEKI  DUHOVNI  VOĐA  ILI   NEŠTO  SLIČNO  BOLJEGA!

MA  KOJI  BOLJI  VJERNIK,  KOJI

DUHOVNI  VOĐA!  EVO  KAKO  OSTAJEM

VISJETI  NA  UŽETU  I  DUHOVNO  UMIRE

MOLITVA  SA  MNOM  KOJU  SAM  MOLIO

A  NISAM  IMAO  VJERE  DA  ĆE  JU

GOSPODIN  ISPUNITI.

A  ONAJ  SIROMAŠNI  SELJAK,  IZ  SVJEDOČANSTVA  GLORIE  POLO,

IMAO  JE  VIŠE  VJERE  NA  TEMELJU  JEDNE  SLIKE  U  NOVINAMA,

GDJE  JE  VIDIO  GLORIU  POLO  SPRŽENU  GROMOM  KAKO  SKORO

MRTVA  LEŽI  NA  CESTI,  DA  ĆE  JU  BOG  OZDRAVITI,  NEGO  JA

ZA  KIŠU  SA  SVIM  SVOJIM  SVJEDOČENJEM  ZA  GOSPODINA.

I  ZATO  TI  GOSPODINE  BESKRAJNA

HVALA,  I  SLAVA,  ŠTO  ME  TAKVOGA

VOLIŠ  ,  ŠTO  MI  TO  SVE  DAJEŠ  ZA

SPOZNATI  KAKO  BI  MOJE  SRCE  UČINIO

PONIZNIM  I  NAUČIO  ME  KAKO  MOLITI!

ISUSE  BLAGA  I  PONIZNA  SRCA,  UČINI

SRCE  MOJE  PO  SRCU  SVOME!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I   SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NA  NEBO  UZNESENOJ.