Utorak, 25.06.2013.g.

Puno mi se događaja dogodilo u zadnjih desetak dana. Puno raznih

promjena, sa raznim ljudima.

Sestra mi je ponovno otišla za Kanadu. Iz više razloga, sve se nakupilo…

nije joj bilo lako pa sam i ja osjećao neku tugu radi svega toga.

NAKON  MNOGIH  GODINA  KAKO  SMO  BILI  RAZDOVOJENI,  I

GODINA  KADA  SMO  SE  DRUŽILI  A  NISMO  SE  POZNAVALI,  SADA

SMO  KONAČNO  U  OVIH  NEKOLIKO  MJESECI  BILI  PRAVI  BRAT  I

SESTRA.  PROŠLI  SMO  KROZ  LIJEPE,  I  DOSTA  MANJE  LIJEPIH,

STVARI  ZAJEDNO,  UPOZNALI  SE  TAKVIMA  KAKVIM  JESMO,

PRIHVATILI  IZ  SRCA  JEDAN  DRUGOGA  SA  SVIM  MANAMA  I

DOBRIM  STVARIMA  …

A  ISTO  TAKO  I  ONA  SA  MOJOM  SUPRUGOM,  SVOJOM

ŠOGORICOM.

I  ONA  SA  TIM  ČOVJEKOM  SA  KOJIM  SAD  ŽIVI.

KROZ  MNOGO  KUŠNJI  U  ZADNJIH  NEKOLIKO  MJESECI  SVI  SMO

SI  MI  POSTALI  BLISKIJI,  SPOZNALI  SMO  JEDNI  DRUGE,

PRIHVATILI  JEDNI  DRUGE  TAKVIMA  KAKVI  JESMO.

I  REKAO  SAM  JOJ  NA  RASTANKU  DA  MORA  STALNO

GOSPODINU  BOGU  ZAHVALJIVATI  ZA  OVE  KUŠNJE,  JER  VEĆ  I

SADA  VIDI  BLAGODATI  KOJE  SU  PROISTEKLE  IZ  SVAKODNEVNE

BORBE  I  PREVLADAVANJA  TIH  KUŠNJI,  A  TKO  ZNA  ŠTO  ĆE  SE

JOŠ  LIJEPOGA  IZRODITI  PO  GOSPODINU  BOGU  I  NJEGOVOM

PLANU  ZA  SVE  NAS  KOJI  SADA  PROLAZIMO  OVE  KUŠNJE  U

NAŠIM  ŽIVOTIMA.

DA  JOJ  GOSPODIN  NIKAD  NIJE  I  NIKAD  NEĆE  DATI  VIŠE  NEGO

ŠTO  MOŽE  NOSITI.

SAMO  MORA  VJEROVATI  DA  ON  NAJBOLJE  ZNA  ŠTO  JE  ZA

NJU,  ZA  MENE,  ZA  SVE  NAS  NAJBOLJE…  ON  JE  SVE  TO

OSMISLIO.

NAŠE  JE  SAMO  DA  IZ  DANA  U  DAN  PREPOZNAJEMO  I  ČINIMO

ŠTO  MISLIMO  DA  MOŽEMO  I  TREBAMO  TAKVI  KAKVI  SMO.

I  SVAKODNEVNO  VJEROVATI  U  GOSPODINA  BOGA,  I  MOLITI  MU

SE,  I  ZAHVALJIVATI  ZA  SVE…

''VJERA  TE  TVOJA  SPASILA…''  KAŽE  GOSPODIN  ISUS  ONOJ

GRIJEŠNICI  KOJOJ  JE  OPROSTIO  MNOGO  GRIJEHA.

DA,  SRCE  MI  SE  SAD  ISPUNILO  NEKOM  MILINOM.  ''VJERA  TE

TVOJA  SPASILA…''

Treba vjerovati u Božji plan i providnost za

naše živote… činiti što možemo, i vjerovati

…  vjerovati  da  će  sve  biti  dobro  jer  o

tome brine  GOSPODIN  BOG  od  početka,

od trenutka kada  je  odlučio  stvoriti  ovaj

svijet.

I  ponekad me jako uhvati malovjernost, ne da ne vjerujem da će sve biti

dobro, nego da ja nisam učinio dovoljno, da sam mogao još nešto…

Pa me svakodnevni poslovi ''odvuku'' od mise i molitve…  ne  izmolim sve

što bih htio  …  od  sedam  misa  u  tjednu  ja  odem  na  nedjeljnu  i

još  jednu-dvije tokom tjedna.

Pa se pitam  DA  LI  JE  GOSPODIN

ZADOVOLJAN  SA  MNOM?

I toliko sam toga lijepoga ''imao'' u glavi da zapišem u ovaj svoj  Duhovni

dnevnik a nisam radi raznih obveza.

DA  LI  SAM  MOGAO  NEKAKO  DRUGAČIJE

POSLOŽITI  TO  SVOJE  VRIJEME!?

DA  LI  JE  TO  SVE  BILA  BOŽJA  VOLJA

ILI  SAM  MOGAO  NEKAKO  DRUGAČIJE!?

DA  LI  SAM  IZVRŠIO  BOŽJU  VOLJU  ZA

SVOJ  ŽIVOT  ONAKO  KAKO  JE  TO

GOSPODIN  DAVNO  OSMISLIO  ILI  JE

GOSPODIN  MORAO  KORISTITI  I  NEKE

DRUGE  LJUDE  OKO  MENE  DA  SE

IZVRŠI  SVE  ONO  ŠTO  JE  ON  ZAMISLIO

ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOT  DRUGIH  LJUDI

OKO  MENE?!

Posebno mi ovih dana po glavi ''hoda'' pitanje da li se može smatrati

molitvom i naše svakodnevno izvršavanje obveza koje imamo kao

supružnici, kao očevi i majke, kao sinovi i kćeri, braća i sestre, susjedi,

kao vjernici u svojoj župnoj zajednici, kao radnici na poslu, kao pomoć

ljudima koji nas trebaju …

DA  LI  JE  TO  SVE  MOLITVA!?

ILI,  DA  LI  JE  TO  SVE  BAREM  BILO  IZVRŠAVANJE  BOŽJE  VOLJE

ZA  NAŠE  ŽIVOTE!?

DA  LI  SAM  MOGAO  DRUGAČIJE!?

KAKO  MI  PONEKAD  NEDOSTAJU  MISE

NA  KOJE  NE  ODEM!

ILI  MOLITVE  KOJE  NISAM  IZMOLIO,

KADA  SE  SJETIM  KOLIKO  SU  SVI  ONI,

ZA  KOJE  SAM  IH  MOLIO,  POTREBNI

TIH  MOLITVI!

A onda mi se nekako kroz moje srce i dušu počne ''provlačiti'' misao da

JE  TO  SVE  ŠTO SAM  UČINIO,  KADA  NISAM  IŠAO  NA  MISE  I

KADA  NISAM  IZMOLIO  ONE  MOLITVE  KOJE  SAM  HTIO,  ZAPRAVO

BILO  ONO  ŠTO  JE  GOSPODIN  U  TIM  TRENUCIMA  OSMISLIO  I

HTIO  DA  UČINIM  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

DA  JE  TO  BILA  NJEGOVA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT  ISTO  TAKO

KAO  ŠTO  JE  I  PRIJE  BILA  DA  IDEM  SVAKI  DAN  NA  MISE  I  DA

NEKOLIKO  SATI  NA  DAN  PROVEDEM  U  MOLITVI  ZA  RAZNE

NAKANE!

Možda i je tako. Izgleda mi i logično. Samo,

ja sam ipak mali i grješni čovjek, nitko i

ništa pred  BOGOM  STVORITELJEM.

TEŠKO  MI  JE  PONEKAD  SVE  TO

POVEZATI,  SHVATITI,  PRIHVATITI

PROMJENE,  PREPOZNATI  I  PRIHVATITI

ONO  ŠTO  GOSPODIN  BOG  HOĆE  OD

MENE…

A  OVAJ  ZLI  I  NJEGOVI  TU  SA  STRANE  SAMO  ČEKAJU  KADA  ĆE

SMJETI  I  MOĆI  UDARITI  ME  TAMO  GDJE  SAM  NAJSLABIJI.

U  MOJU  LJUDSKOST,  U  MOJU  GRIJEŠNOST,  U  MOJE  SLABO

TIJELO,  U  OČEKIVANJA  MOJE  OKOLINE…

A  JA  SAM  I  SUPRUG …  toliko  toga dnevnom trebam činiti u tom

svojem zajedničkom životu sa svojom suprugom  …  razgovarati, slušati,

razmišljati, činiti zajedno …

A  JA  SAM  I  OTAC …  i mislim na svoju djecu, o njihovim

problemima, što će i kako sada i u životu što ih čeka, o tome kako im ja

još u tome mogu pomoći  …

A  JA  SAM  I  BRAT … toliko mi je Gospodin dao više spoznaje i

darova od moje sestre i moje polubraće da im moram često pomagati u

raznim situacijama  …  i  osjećam  veliku  potrebu,  i  veliku  radost  da

to  činim  …

A  JA  SAM  I  SUSJED … koliko je ponekad važna lijepa riječ, mali

razgovor, neka pomoć ljudima u svojem susjedstvu  …  sa  više

spoznaja  o  važnosti  GOSPODINOVE  ZAPOVIJEDI  LJUBAVI  DA

LJUBI  JEDNI  DRUGE,  meni  se  javlja  i  veća potreba dana taj način

pomažem svojim susjedima  …

A  JA  SAM  I  VJERNIK,  KATOLIK …  mise, molitve, ispovijedi,

pričesti, molitvena zajednica, hodočašća, kateheza za odrasle, čitanje

BIBLIJE,  čitanje razne katoličke literature  …

A  JA  SAM  I  BOŽJI  SVJEDOK …  svjedočenje svega što mi

Gospodin lijepoga čini u mojem životu želim podijeliti sa svima oko sebe,

osobno i kroz  DUHOVNI  DNEVNIK  …

JA  SAM  I  PRIJATELJ …  koliko ljudi u potrebi oko mene, da i mnogi

nisu svjesni toga  …  nekoliko  njih  oboljelih  od  raka,  doma  i  po

bolnicama,  teški  bolesnici  TIJELA  I  DUŠE,  potrebni  MATERIJALNE

I  DUHOVNE  POMOĆI  …  svi su mi oni često u mislima i često odem do

njih  …

O  BOŽE,  TOLIKO  TOGA  SAM  JA  U

SVOJEM  ŽIVOTU  …  TOLIKO  TOGA  SI

MI  DAO  ZA  SPOZNATI  …  TOLIKO

DAROVA  SI  MI  DAO  …

DA  LI  VRŠIM  TVOJU  SVETU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT?

NEMOJ  MI  DATI  DA  BUDEM  MALOVJERAN  …

NEMOJ  ME  KUŠATI  PREKO  MOJIH  SNAGA  …

JER  SAMO  TI,  U  MENI,  DAJEŠ  SVEMU  OVOME  SMISAO  …

KAD  OSJETIM  DA  ME  KUŠAŠ,  DA  ME  UČVRŠĆUJEŠ,  KAO  DA

IZGUBIM  TLO  POD  NOGAMA  …

BORIM  SE  JA,  MISLI  MI  GOVORE  DA  SU  TO  SAMO  KUŠNJE,  DA

SI  TI  TU,  I  SRCE  I  DUŠA  TREPERE  …  A  OPET  …  KAKO  JE

TEŠKO  BEZ  TOG  OSJEĆAJA  TVOJE  PRISUTNOSTI…

I  ZNAM,  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE,  SADA  BAREM  MALO

ZNAM,  KAKO  TO  IZGLEDA  U  TVOJEM  KRALJEVSTVU  A  KAKO  TO

IZGLEDA  U  ČISTILIŠTU,  MUKAMA  PROČIŠĆENJA  …  TAKO  KAKO

SE  PONEKAD  JA  OSJEĆAM,  TI  SI  MI  DAO  TE  SPOZNAJE  PO

SVOJEM  MILOSRĐU  I  LJUBAVI  BESKRAJNOJ  …

JER  JE  BESKRAJNA  RADOST

KRALJEVSTVA  BOŽJEG,  KADA  STALNO  I

U  SVAKOM  DJELIĆU  SVOGA  BIĆA

OSJEĆAM  DA  SI  TU  …

I  PRETEŠKI  OSJEĆAJ  NAPUŠTENOSTI,

OSAMLJENOSTI,  KADA  U  ČISTILIŠTU,

KAO  PONEKAD  I  U   SVAKODNEVNOM

ŽIVOTU,  OSJETIM  DA  TE  NEMA

GOSPODINE  U  MENI  I  KRAJ  MENE  …

TO  ME  JOŠ  VIŠE  UČVRSTILO  U  MOJEM  VJEROVANJU,  A  TI  SI

NAM  TO  I  SAM  REKAO,  DA  KRALJEVSTVO  BOŽJE  POČINJE  VEĆ

OVDJE  NA  ZEMLJI,  DA  JE  ONO  TU …

ISTO  KAO  I  ČISTILIŠTE,  NAŠA  PRIPREMA  DA  POSTANEMO

DOSTOJNI  ZA  KRALJEVSTVO  BOŽJE  …

A  NA  ŽALOST,  I  PAKAO  POČINJE  VEĆ  TU,  OVDJE  NA  ZEMLJI,

U  OVOM  NAŠEM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU  …  ŽIVOTI  MNOGIH

LJUDI,  TAKO  SU  ODABRALI  I  NE  ŽELE  MIJENJATI,  VEĆ  SADA

PREDSTAVLJAJU  PAKAO…

JER  NEMAJU  I  NE  ŽELE  U  SEBI  I  OKO  SEBE  BOŽJU

PRISUTNOST  …  A   NJIHOVE  DUŠE  PATE  JER  SU  ODVOJENE  OD

SVOGA  STVORITELJA  …  SAMO  ONI  TO  NE  ŽELE  PRIZNATI  …

SMILUJ  SE  SVIMA  TAKVIMA,

GOSPODINE  MOJ,  PO  BESKRAJNOM

SVOJEM  MILOSRĐU  I  BESKRAJNOJ

SVOJOJ  LJUBAVI,  LJUBAVI  BOGA

STVORITELJA  PREMA  SVOJIM

STVORENJIMA!

SVET  I  PRESVET  GOSPODINE,  ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  SLAVLJEN  U

VIJEKE  VJEKOVA,  BOŽE  OČE,  I  SINE  I  DUŠE  SVETI!

SVET  I  PRESVET!

I  ČAST  I  SLAVA  PRESVETOJ  DJEVICI  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU!