Četvrtak, 10.10.2013.g.

Ovaj vikend bio sam na hodočašću u Međugorju. To mi je bilo ukupno

četvrti. Treći put od mojeg obraćenja.

A onaj prvi put bio je prije 8 godina kada baš i nisam bio u vjeri, samo

me je nekako put ''nanio'' u Međugorje.

Sada znam da to nikako nije bilo slučajno.  MAJČICA  ME  POZVALA.

I da, kada sada gledam unatrag, tri godine nakon tog mog prvog posjeta

Međugorju, doživio sam početak mojeg obraćenja. I od onda sam počeo

svoju borbu s odlascima na nedjeljne mise, sa molitvama.

NO,  ŽIVOT  U  GRIJEHU  BILA   JE  MOJA  SVAKIDAŠNJICA.

A  IPAK,  VODIO  SAM  BORBE  …

I jedna od onih svijetlih točaka mojeg obraćenja i rasta u vjeri, bilo je

Međugorje i sve ono što čovjek može tamo primiti i doživjeti.

Zato sam i ove godine s radošću odlučio, kada sam saznao da se

organizira odlazak u Međugorje u mojoj župi, da idem ponovno. I dao si

truda da još neke, za koje sam smatrao da bi im Međugorje dobro došlo,

nagovorim na odlazak na hodočašće.

Nisam ništa posebno očekivao, nisam ''nosio'' nikakvu posebnu nakanu u

mislima i srcu.

NO,  ZAPRAVO  SAM  IMAO  PUNO  NAKANA.  PUNO  LJUDI  I

SITUACIJA  ZA  KOJE  SAM  SE  TAMO  HTIO  MOLITI  NAŠOJ

NEBESKOJ  MAJČICI.

A  NAJVIŠE  OD  SVEGA  VOLIM,  TO  MI  JE  OD  PROŠLE

GODINE  PRVO  U  MISLIMA,  DA  ODEM  NA  PODBRDO,  NA

MJESTO  UKAZANJA,  I  DA  SI  PRONAĐEM  NEKO  MJESTO,

NEKI  KAMEN,  MALO  PODALJE  OD  KIPA  NAŠE  MAJČICE,  I

DA  TAMO  PRI  MIRU  SJEDNEM,  SKLOPIM  RUKE,  ZATVORIM

OČI  I  POČNEM  IZNAŠATI  SVOJE  MOLITVE  NEBESKOJ

MAJČICI,  SVOJE  OSOBNE  I  ONIH  KOJI  SU  SE  PREPORUČILI

U  MOJE  MOLITVE.

Tako je bilo i ove godine.

No prije toga, odmah čim smo stigli u Međugorje, kao i svi drugi, otišli

smo izmoliti molitve MARIJINOG  KRIŽNOG  PUTA,  KOJI  JE  ONA

PROŠLA  SA   SVOJIM  SINOM.

Na taj Križni put krenuo sam s jednom misli,  DA  NIKAKO  NE  SMIJEM

ZABORAVITI  DA  SE  POMOLIM  DRAGOM  fra  SLAVKU  BARBARIĆU

NA  MJESTU  GDJE  JE  ON,  PEDESETAK  METARA  PRIJE  KRIŽA  NA

KRIŽEVCU,  UMRO  KADA  JE  JEDNOM  MOLIO  PO  TOM  KRIŽNOM

PUTU.

Baš sam si mislio kako je to jedna prekrasna smrt za jednog

svećenika.  UMRIJETI  MOLEĆI  MOLITVE  KOJE  SU

PROSLAVLJALE  MUKU  NAŠEG  SPASITELJA,  GOSPODINA

ISUSA  KRISTA.

JEDINO  ŠTO  JOŠ  MOGU  ZAMISLITI  KAO  BOLJU  OVOZEMALJSKU

SMRT  ZA  JEDNOG  SVEĆENIKA,  JE  ONA  KADA  SA  ŽIVIM

GOSPODINOM  SLAVI  SVETU  MISU.

Prošle godine kada smo bili na hodočašću, nisam toliko obraćao pažnju

na to mjesto, mada je lijepo označeno.

No, fra SLAVKA  sam  dosta upoznao kroz one dvije knjige sestre

Emanuel o Međugorju gdje je više opisanih događaja i anegdota sa tim

dragim fratrom kojem je  MEĐUGORJE  bilo sve.

I jako su mise dopale molitve njegovog križnog puta koji je napisao. Pa

sam tako početkom ove godine molio u korizmi svaki dan molitve križnog

puta koje je on napisao.

I  TAKO  UPOZNAO  NJEGOVU  VELIKU  LJUBAV  PREMA  ISUSU  I

MARIJI.

NAŠEM  NEBESKOM  SPASITELJU  I  NJEGOVOJ  ZEMALJSKOJ

MAJČICI,  DJEVICI  MARIJI.

To me sve jako dojmilo pa sam na Križevcu, na mjestu gdje je umro,

zastao i ostao u molitvi dragom fra Slavku.

Ali, ono što sam s nestrpljenjem čekao bilo je Podbrdo i moj susret s

NEBESKOM  MAJČICOM.

Jer sam joj donio puno raznih nakana za mnoge ljude i situacije.

U autobusu je naša draga Katica, organizatorica, rekla da ćemo se gore

okupiti i malo se pomoliti, zapjevati.

No, meni je sve to bilo premalo vremena da ja  SVOJOJ  NEBESKOJ

MAJČICI  IZNESEM  SVE  ONO  ŠTO  SAM  JOJ  DONIO  U   SVOJEM

SRCU.

Zato sam odmah po izlasku iz autobusa krenuo brzo uz brdo, da čim prije

dođem na mjesto ukazanja, tamo si pronađem neki kamen za sjesti i da

iznesem  PRESVETOJ  MAJČICI  ono što sam joj donio u srcu.

Tako je i bilo.

A sve vrijeme me u stopu pratila moja kćer i jedan prijatelj na putu

obraćenja.

Pronašao sam jedan kamen, nisam gledao što su i gdje su oni, sjeo na

njega i počeo iznašati svojoj  NEBESKOJ  MAJČICI  SVOJE  NAKANE  I

MOLITVE.

ZATVORIO  SAM  OČI  DA  MI  NITKO  NE  ODVLAČI  PAŽNJU.

''Umirio'' sam dušu i srce i počeo s molitvom.

I ubrzo, nakon minutu - dvije molitve,  OSJETIM  PREKRASNI  MIRIS,

PODSJETIO  ME  NA  MIRIS  RUŽE.

Malo sam u sebi zastao s molitvom i pažljivo sam kroz  nos udahnuo zrak

da vidim da se možda ne varam. Ne,  BIO  JE  TO  STVARNO  MIRIS

RUŽE.

Onda malo otvorim oči i pogledam da li je možda negdje oko mene netko

prošao tko je tako mirisao. Nije bilo nikog. Najbliža osoba bila mi je na

10-tak metara.

I  U  TIM  MOJIM  RAZMIŠLJANJIMA,  PONOVNO  ME,  SADA  JAČE,

ZAPUHNUO  MIRIS  RUŽE.

ODMAH  SAM  POMISLIO,  NEGDJE  SAM  ČITAO,  DA  TAJ  MIRIS

RUŽE  PREDSTAVLJA  ZNAK  PRISUSTVA  NEKOG  IZ  DUHOVNOG

SVIJETA,  ALI  NISAM  ZNAO  TOČNO  KOGA.

I nekako nisam puno na to obraćao pažnju nego sam nastavio sa svojim

molitvama i razgovorom s  NEBESKOM  MAJČICOM.

I  PONOVNO,  NAKON  NEKIH  DESETAK  MINUTA,  SAM  OPET

OSJETIO  TAJ  PREKRASNI  MIRIS  RUŽE.

No, ja sam htio izmoliti sve ono što sam pred  NEBESKU  MAJČICU

OVDJE  U  MEĐUGORJU  DONIO,  PA  NISAM  PUNO  OBRAĆAO

PAŽNJU  NA  TAJ  MIRIS,  POGOTOVO  ŠTO  NIJE  DUGO  TRAJAO.

Tokom  molitve, više su me puta prošli trnci, zasuzile su mi se oči,

ponekad sam i zajecao, jer  SAM  BIO  NEKAKO  SIGURAN  DA  JE

NEBESKA  MAJČICA  TU  SA  MNOM  I  SLUŠA  MOJE  MOLITVE.

A  KAD  JE  TAKO,  ONDA  NAŠA  LJUDSKA  OSJETILA

JEDNOSTAVNO  KAO  DA  ''POLUDE''  I  PUNI  SMO  TE  DUHOVNE

SENZIBILNOSTI,  OSJEĆAJA  DUHOVNOG  SVIJETA  OKO  NAS.

A većina tih mojih nakana koje sam molio  NEBESKU  MAJČICU,  bile su

uz molbu da ih ona odnese i zagovara pred svojim  SINOM  NA

NEBESIMA,  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTU.

Nakon što sam iznio sve svoje molitve i nakane kojih sam se sjetio, ostao

sam u šutnji i očekivao da mi  NEBESKA  MAJČICA  DADNE  NEKI

ODGOVOR.

No, ništa nisam posebno osjećao ni u srcu ni u mislima.

Nekako sam si mislio da sam ja svoje učinio, da dalje je to  OD

NEBESKE  MAJČICE  I  DRAGOGA  BOGA,  DA  SE  IZVRŠI  SVETA

BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ZA  ŽIVOTE  SVIH  ONIH  ZA  KOJE

SAM  MOLIO.

Kako smo trebali se još i svi zajedno smjestiti, krajičkom oka sam

pogledao gdje su moji iz autobusa. Kada sam vidio da su krenuli prema

podnožju, kleknuo sam okrenut prema kipu  PRESVETE  DJEVICE,

ZAHVALIO  JOJ  I  BLAGOSLOVIO  JU,  te se digao i krenuo prema

podnožju Podbrda.

I samo što sam krenuo, dođe mi u misli rečenica:

''SVOJE  MOLITVE  NOSI  MOJEM  SINU  U

KLANJANJU  PRED PRESVETIM

OLTARSKIM  SAKRAMENTOM  I   ON  ĆE

TI  IH USLIŠATI.''

Nakratko sam bio malo zbunjen, sli sam odmah prepoznao da mi to

NEBESKA  MAJČICA  GOVORI  I  DAJE  ODGOVORE  NA  MOJE

MOLITVE.

KADA  SAM  TO  SPOZNAO,  OBLIJALE  SU

ME  SUZE  OD  MILOSTI.

I  JAKO  ME  POGODILA  JEDNA  MOJA

MISAO  DA  SAM  SADA  DOBIO,  I  OD

SADA  IMAM,  JEDNU  VELIKU

ODGOVORNOST,  DA   VIŠE  NE

PREPUSTIM  NITI  JEDNO  KLANJANJE

PRED  ŽIVIM  GOSPODINOM  ISUSOM  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,

GDJE  GOD  ĆU  IMATI  PRILIKU,  JER

MORAM  NJEMU  NOSITI  ONE  SILNE

MOLITVE  NAKANE  KOJE  IMAM  ZA  SEBE

I  SVE  DRUGE,  ZNANE  I  NEZNANE,

POSEBNO  ONE  KOJI  SE  PREPORUČAJU

U  MOJE  MOLITVE.

JER  MI  JE  NEBESKA  MAJČICA  OBEĆALA

DA  ĆE  MI  NJEZIN  SIN,  GOSPODIN

ISUS  KRIST,  TAMO  ISPUNITI  MOJE

MOLITVE.

KOJE  LI  ODGOVORNOSTI!  HOĆU  LI  TO

MOĆI!?

Naravno, ponovno su me oblijale suze i jecaji, pa sam na spuštanju

Podbrdom koristio put uz grmljem da drugima ne smetam svojim

jecanjem.

Onda sam  PRESVETU  DJEVICU  pitao za još neke nakane.

Tako sam ju upitao i za moju kćer, za koju sam molio da ju  ONA  I

NJEZIN  SIN  OJAČAJU  U  NJEZINIM  KUŠNJAMA.

DOBIO  SAM  ČIST  I  JASAN  ODGOVOR:

''ZA  NJU  NE  MORAŠ  BRINUTI,  ONA  JE  MOJA  I  BITI  ĆE

MOJ  SVJEDOK.''

NAKON  TE REČENICE  U  MOJIM  MISLIMA,  I  SRCU,  PONOVNO  SU

ME  OBLIJALE  SUZE  I  JECAJI.

I  NISAM  VIŠE  NIŠTA  PITAO.  SVE  TO  JE  BILO  ODJEDNOM

PREVIŠE  ZA  MENE.

SAMO  SAM  SE  NASTAVIO  ŽURITI  U  AUTOBUS,  DA  SJEDNEM  U

MIRU  I  DA  PONOVNO  SVE  DOŽIVLJENO  ''PREBEREM''  KROZ  MOJE

SRCE  I  DUŠU.

Navečer sam otišao na  KLANJANJE  PRED  PRESVETI  OLTARSKI

SAKRAMENT,  PRED  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  DA  MU,

TAKO  KAKO  ME  SAVJETOVALA  NJEGOVA  MAJČICA,  PRESVETA

DJEVICA  MARIJA,  IZNESEM  SVE  SVOJE  NAKANE  I  MOLITVE,  I

ZAHVALE,  I  BLAGOSLOVE.

I klanjanje je teklo.  RED  PJESME,  RED  MOLITVE.

A ja sam na početku i tokom klanjanja iznosio Gospodinu sve svoje

molitve, za sebe i za druge.

I ne znam što će i kako  GOSPODIN  uslišati

moje molitve.  TO  NIJE  MOJE,  TO  JE

GOSPODINOVO  I  OD  NJEGOVE  SVETE

VOLJE.

MOJE  JE  SAMO  BILO  DA  TO

''DONESEM''  PRED  NJEGA.

No, na kraju klanjanja, kod zadnje molitve koju je izrekao predvoditelj

klanjanja,  DOBIO  SAM  JASNU  PORUKU  GOSPODINA  ZA  JEDNU

MOJU  MOLITVU.

Naime, ja sam se Gospodinu molio i za svoj posao,  DA  MI  DADNE  ZA

SPOZNATI  ŠTO  I  KAKO  DA  ČINIM  DA  TU  ISPUNIM  NJEGOVU

SVETU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  NA  TOM  PODRUČJU.

JER  BI  HTIO  RADITI.  I  RADI  SEBE  I  RADI  SVOJE  OBITELJI.

I onda je predvoditelj uputio  GOSPODINU  MOLITVU:

''UČINI  NAS  GOSPODINE  OLOVKOM  TVOJE  LJUBAVI.''

I   TO  ME  JAKO  POGODILO,  TOČNO  SAM  PREPOZNAO  DA

JE  U  TOJ  MOLITVI  GOSPODINOVA  PORUKA  ZA  MENE.

DA  NASTAVIM  SVJEDOČITI  ZA  NJEGA,  DA  KONAČNO

ZAVRŠIM  I  STAVIM  U  FUNKCIJU  KNJIGE  KOJE  SAM  POČEO

SLAGATI  OD  ČLANAKA  KOJE  SAM  NAPISAO!

MORAM  SVJEDOČITI  I  KROZ  KNJIGE,  MORAM  IH

PRIPREMITI,  NAŠTAMPATI  I  OBJAVITI!

TO  JE  GOSPODINOVA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT  NA  PODRUČJU

MOJEG  RADA,  TAKO  SAM  TO  PREPOZNAO  ČISTO  I  JASNO

U  MOJEM  SRCU  I  MISLIMA!

A o tome nisam razmišljao već nekoliko mjeseci, kako je počela

intenzivna prodaja naše kuće,  kako su počeli radovi na uređenju kuće

kuda se trebamo preseliti.

I  EVO  SAD,  GOSPODIN  MI  JASNO  PORUČUJE  ŠTO  ŽELI  OD

MENE!

DOBRO,  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE,  UČINIT  ĆU  TO  ČIM  SE

PRESELIMO…

Kada sam shvatio tu poruku, iskoristio sam priliku da  PREDRAGOG

GOSPODINA  upitam u mislima i za ostale članove moje obitelji.

Pitao sam  GA  za moju kćer koja se tu u Međugorju spremala napraviti

životnu ispovijed, da ju ojača u kušnjama koje je radi toga prolazila.

PREDRAGI  GOSPODIN  MI  JE  U  MISLI  POSLAO  ODGOVOR  DA  JE

ONA  POD  OKRILJEM  DJEVICE  MARIJE.

ONDA  SAM  GA  PITAO  ZA  MOJEG  SINA,  KOJI  NIJE  BAŠ  U

VJERI,  ZA  NJEGOVO  OBRAĆENJE.

A  ON  MI  JE  REKAO  DA  SAM  GA  TO  VEĆ  MOLIO  I  DA  GA  JE

ON   ZAGRLIO  I  UZEO  U  SVOJE  NARUČJE,  KAKO  MI  JE  DAO

SPOZNATI  U  SVETIŠTU  PREDRAGOCJENE  KRVI  KRISTOVE,  KAMO

SAM  TU  NAKANU  DONIO  PJEŠAČEĆI  40  I  NEŠTO  KILOMETARA.

ŠTO  I  KAKO  ĆE  BITI  NE  ZNAM,  ALI  MI  JE  SRCE  POSTALO

MIRNO  NA  TAJ  ODGOVOR.

I  NA  KRAJU  SAM  GA  ZAMOLIO  ZA  SVOJU  SUPRUGU  I

NJEZINE  KUŠNJE,  NADAJUĆI  SE  SLIČNOM  ODGOVORU.

NO,  TU  ME  ODGOVOR  MALO  ZBUNIO:

''ONA  JE  TVOJA,  TO  TI  MORAŠ  S  NJOM.''

I  ODMAH  MI  POSTALO  JASNO.  MOJA  SUPRUGA  I  JA  SMO

JEDNO  TIJELO,  ZAUVIJEK  SPOJENI  PRED  GOSPODINOM

CRKVENIM  BRAKOM,  BRAČNIM  SAKRAMENTOM.

I  NA  MENI  JE  DA  JOJ  POMOGNEM  U  NJEZINIM  KUŠNJAMA.

ONA  SPAŠAVA  MENE  ZA  VJEČNI  ŽIVOT  A  JA  MORAM  NJU.

TAKO  JEDNOSTAVNO  A  TOLIKO  KUŠNJI.

I nisam dalje ništa pitao Gospodina o drugim molitvama i nakanama.

SVE  OVO  JE  BILO  PREVIŠE  ZA  MENE.  MORAO  SAM  TO  SVE

''PRESLOŽITI''  U  SVOJIM  MISLIMA,  SRCU  I  DUŠI.

NAJRADIJE  BI  BIO  NEGDJE  SAM.  ALI  TO  NIJE  MOJ  PUT,  BITI

SAM.

MOJ  JE  PUT  SVJEDOČITI  SVIMA  I  SVUGDJE  O  SVEMU  ONOME

ŠTO  MI  GOSPODIN  LIJEPOGA  ČINI  U  MOJEM  ŽIVOTU  I

ŽIVOTIMA  LJUDI  KOJE  MI  ON  ŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

SVET  I  PRESVET  MOJ  GOSPODINE,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE

SVETI,  ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  SLAVLJEN  U

SVE  VIJEKE  VJEKOVA.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA

DJEVICE,  MAJČICE  NAŠA  NEBESKA.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.