Četvrtak, 12.12.2013.g.

U zadnjih nekoliko mjeseci često sam na misama, i na klanjanjima

ŽIVOM  GOSPODINU  ISUSU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU, znao u sebi izreći kratku i jezgrovitu  ISPOVIJED  MOJE

KATOLIČKE  VJERE.

''GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ.''

I onda sam čuo na jednoj propovjedi našeg dragog župnika da je tim

riječima Sveti Toma apostol prvi ispovjedio vjeru  U  USKRSLOG

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  PO  NJEGOVOM  USKRSNUĆU  I

JAVLJANJU  SVOJIM  APOSTOLIMA.

A meni je to sve nekako spontano došlo.

Jednostavno su mi se te riječi usjekle u moje srce, još od prije neku

godinu kada je duhovnu obnovu pod tim imenom vodio dragi fra Linić.

I evo, ja sam ih sad počeo spontano izgovarati u sebi nakon klečanja

prilikom   PRETVORBE  KRUHA  I  VINA  U  TIJELO  I  KRV  NAŠEG

SPASITELJA.

I nakon toga kada svećenik digne  HOSTIJU,  ŽIVOG  GOSPODINA  U

NJOJ,  I  IZREKNE  ONE  PREKRASNE  RIJEČI:

''EVO  ISUSA  …''

Ja prije toga uvijek kleknem, dignem glavu da vidim  HOSTIJU,  pa ju

onda ponovne pognem izgovarajući naš vjernički odgovor:

''GOSPODINE,  NISAM  DOSTOJAN  DA  UNIĐEŠ  POD  KROV  MOJ,

NEGO,  SAMO  RECI  RIJEČ  I  OZDRAVIT  ĆE  DUŠA  MOJA.''

A nekad i zatvorim oči jer od ljudi ne vidim svećenika i  HOSTIJU.  No,

vidim  HOSTIJU,  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  zatvorenih

očiju.

I opet mi je, nakon tih izgovorenih riječi, prije nego se dignem spontano

počelo dolaziti da u sebi izreknem one prekrasne riječi:

''GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ.''

Sve je to tako trajalo nekoliko mjeseci. I onda sam negdje pročitao, ili

čuo, ne sjećam se više kako mi je to došlo, no, iza ovih riječi počeo sam

dodavati i još dvije prekrasne riječi:

''I  SVE  MOJE''

''GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ,  I   SVE  MOJE.''

I tako su te jednostavne,  A  TAKO  DUHOVNO  SNAŽNE  RIJEČI,

POSTALE  MOJA  ČESTA  I  SVAKODNEVNA  MOLITVA.

GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ,  I  SVE  MOJE.

I neki dan, digao sam se rano ujutro i spremio se na odlazak na misu

zornicu.

I iz nekog razloga uhvatila ma neka tuga, neka malodušnost.

ONO  KADA  IMAM  OSJEĆAJ  DA  SU  DRUGI  OKO  MENE

TUŽNI  I  ŽALOSNI  JER  JA  NISAM  ISPUNIO  NJIHOVA

OČEKIVANJA.

ILI  SAM  DRUGE  NENAMJERNO  POVRIJEDIO  ILI  IH  UČINIO

ŽALOSNIM.

ILI,  KADA  SE  OSJEĆAM   JADNO  I  NEMOĆNO  RADI  ŽIVOTA

U  GRIJEHU  I  NEOBRAĆENJA  DRUGIH  LJUDI  OKO  MENE.

I takav, jadan i tužan, krenuo sam na misu zornicu.

I osjetio sam da trebam izmoliti neku molitvu kako bi me prošla ta

NAPAST  ZLOGA  ILI  NEKOG  OD  NJEGOVIH  ZLIH  DUHOVA.

I, nekako mi je došlo da, umjesto toga da molim u sebi riječi neke

molitve, Krunice ili slično, izgovaram samo ove prekrasne riječi kojom se

ispovijeda vjera u  USKRSLOG  GOSPODINA.

GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ,  I  SVE  MOJE.

I tako sam učinio. Na desetke puta sam izrekao u sebi te riječi.

I kroz te riječi, nekako mi se počela stvarati u srcu jedna molitva. Kao

krunica.

Ja bih izrekao u sebi, u mislima:

''GOSPODIN  MOJ  I  BOG  MOJ.''

A moje srce bi odgovaralo:

''I  SVE  MOJE.''

I nestalo je tuge i žalosti, srce mi je postalo čisto, pripremno za sastanak

s Gospodinom u crkvi.

I od tog trenutka, ''rodila'' se u meni ideja da od tih riječi složim jednu

molitvu, kao krunicu, koju bi ponekad izmolio kada me uhvate napasti

zloga i njegovih putem jada, tuge, žalosti i slično.

I eto i jučer tokom dana, i danas ujutro prije mise, ''slagao'' sam u sebi

riječi i tijek te molitve kao krunice.

Dao sam joj ime  KRUNICA  NEVOLJNIKA,  jer sam ideju i spoznaju o

njoj dobio upravo u trenucima kada sam se osjećao nekako nevoljno,

potreban duhovne pomoći.

Pa sam onda razmišljao što bi sve rado molio kada sam u takvoj nekakvoj

duhovnoj i sličnoj nevolji.

Sigurno, kao prvo  MOLITVU  BOGU,  OCU,  STVORITELJU  DA  MI

PRITEKNE  U  POMOĆ.

''OČE  NAŠ  …''  Da, s time bi počeo.

Onda, onda bih sigurno zamolio mojeg  LJUBLJENOG  SPASITELJA,

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  DA  MI  OPROSTI  GRIJEHE.

''O  MOJ  ISUSE  …'',  da, to bi bila druga molitva.

Onda bi u pomoć pozvao i  PRESVETU  DJEVICU:

''ZDRAVO  MARIJO  …''

A, zazvao bih i Svetog Mihaela Arkanđela:

''SVETI  MIHAELE  ARKANĐELE,  BRANI  NAS  U  BOJU  PROTIV

SOTONE  …''

To bi bio uvod, početne molitve.

I onda 5 desetica. Prije svake desetica kratka molitva,  POZIV

GOSPODINU:

''O  BOŽE  DOĐI  I  SPASI  ME -  (odgovor)  GOSPODINE,  U

POMOĆ  MI  PRITECI!''

I onda 5 desetica s deset ponavljanja ove kratke molitve:

Gospodin  moj  i  Bog  moj -  (odgovor)  I sve moje.

Gospodin  moj  i  Bog  moj -  I  sve  moje.

….  i tako ukupno 10 puta …

Na kraju svake desetice  ponizna i vapijuća molitva:

''O  PRELJUPKI  MOJ  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE -  (odgovor)

SMILUJ  SE  MENI  GRJEŠNIKU!

I zahvala Bogu:

SLAVA  OCU,  I  SINU,  I  DUHU  SVETOMU -  (odgovor)  KAKO

BIJAŠE  NA  POČETKU  TAKO  I  SADA  I  VAZDA  I  U  VIJEK

VJEKOVA  AMEN.''

I  TAKO  5  PUTA.

Tako sam ovih dana ja u svojem srcu i mislima molio ovu molitvu,

NEKAD  CIJELU  NEKAD  SAMO  DIO..

Jer kušnje su moje velike ovih dana. Svugdje, gdje god se krećem.

ALI  MOLITVA  I  JUTARNJA  MISA  JOŠ  UVIJEK  ME  TOLIKO

''NAPUNE''  DA  IPAK  SVE  USPIJEM  IZDRŽATI.

Ipak, ponekad ''padnem'', rekao bih bezveze, da se i sam sebi poslije

čudim kako sam mogao tako reagirati, tako sagriješiti.

No, ipak sam ja samo grješnik, slab čovjek, koji je od Gospodina dobio

osobine takve kakve su, neke dobre, neke manje dobre.

Prije sam po njima, bez Gospodina u svojem životu, često žestoko

griješio prema  BOGU  i prema braći ljudima.

Sada sam ih spoznao, i dobre i loše, i svoje grijehe,  i uz Božju pomoć,

nastojim ih pobijediti.

A sad imam još jednu pomoć.

KRUNICU  NEVOLJNIKA.

ILI  BAREM  KRATKU  MOLITVU  IZ  DESETICE,  KOJU  OVIH  DANA

STALNO  PONAVLJAM  KADA  GOD  SAM  U  KUŠNJAMA:

''GOSPODIN  MOJ,  I  BOG  MOJ,  I  SVE

MOJE.''

I dobro je. Ide nekako.

SVET  I  PRESVET  MOJ  GOSPODINE,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE

SVETI,  ČAŠĆEN,  SLAVLJEN  I  HVALJEN  U

SVE  VIJEKE  VJEKOVA.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICA,  I

CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.