Nedjelja, 22.12.2013.g.

Kroz ovih pet godina mojeg obraćenja i duhovnog rasta, upoznao sam, na razne 

načine, teške životne sudbine mnogih dragih ljudi.

I uvijek sam sretan kada u njihovim životima  ''VIDIM''  

ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA.

Oni ga često tako ''ne vide'' jer su njihove kušnje teške, srca 

izranjavana, osjećaju se napušteni od svih i vrlo često ne vide

 daljnju svrhu svojih života.

I  MNOGI  OD  NJIH  SE  UOPĆE,  NI  PRIBLIŽNO,  NE  VIDE  U 

 KRALJEVSTVU  BOŽJEM.

A danas ujutro, poslije mise zornice, bio sam na kavi sa 

jednom dragom sestrom u vjeri.

ZA  KOJU  SAM  SIGURAN  DA  ĆE  ZAVRŠITI  U  KRALJEVSTVU 

 BOŽJEM.

Jer, njoj Gospodin u ovom zemaljskom životu nije dao baš 

puno dobra, PO NAŠIM  LJUDSKIM  MJERILIMA.

Sa dvije i pol godine umro joj je otac. Majka je ostala sama 

troje djece, njom i bratom i sestrom od šest i sedam godina.

Od rođenja je hendikepirana jer je njezino lice prirodno,  

teško, iznakaženo, takvog izgleda da mnoge koji ju ne poznaju

, odbija od pogleda i kontakta s tom osobom.

Mada mi ne izgleda da je bilo potrebno, završila je tzv. 

specijalnu školu za djecu s problemima u učenju. Završila je i

 neko zanimanje. I neku prekvalifikaciju za drugo zanimanje.

Dala stotine molbi. I nikad nije dobila posao.

Takvu, nagrđenu u licu nisu baš salijetali mladići. Vjerojatno

 da nikad nije imala dečka, i naravno da se nikad nije ženila.

Žena koja nikad nije bila ljubljena od nekog muškarca.

Žena koja nikad neće dobiti priliku da bude majka, a imam 

neki osjećaj da bi bila prekrasna majka.  

A po tom nagrđenom licu i ja sam ju davno zapazio. I 

sažaljevao ju.

Sve dok ju nisam, prije nekih godinu i pol dana, i osobno 

upoznao.

I  VIDIO  PREKRASNU  RADOST  I  MIR  U  NJEZINIM  VELIKIM,

  SMEĐIM  OČIMA.

Tada sam ju počeo drugačije gledati.

JER  SAM  SHVATIO  I  OSJETIO  DA  JE  GOSPODIN  S  NJOM.

I tada sam primijetio da ide skoro svakodnevno na misu.

I čuo, u raznim razgovorima, neke informacije o njoj i 

njezinom ponašanju, njezinoj obitelji.

Gledao sam danas ujutro preko stola te  VELIKE,  TOPLE,  

SMEĐE  OČI.  I  RADOST  I  MIR  U  NJIMA.

VIDIO  SAM  I  MALO  UMORA.

NO  U  TIM  VELIKIM  SMEĐIM  OČIMA 


 SJALO  JE  SVJETLO.

NA  TOM  LICU  SE  SVAKO  MALO  


POJAVIO  OSMJEH.

U  NJEZINOM  SRCU  STANUJE  


GOSPODIN  ISUS.

DJETEŠCE  ISUS  U  SRCU  VELIKOG  


DJETETA.

I veselo mi je pričala kako im sada grade kupaonu i wc, u 

nastavku stare, ruševne kuće u kojo godinama žive. I da će 

sve biti gotovo na proljeće.

Mala smo sredina i svi mi lako, prelako, volimo suditi drugima. 

Vjerojatno je tako i s njom i njezinom obitelji.

Da su i dosadni, da su si već mogli i sami nešto napraviti, 

da su mogli ovo i ono, da trebaju biti ovakvi i onakvi.

A  KOLIKO  NAS  USPIJE  ''POGLEDATI''


  NEKOGA  U  NJEGOVO  SRCE.

DUBOKO  U  NJEGOVE  OČI.

JER  OČI  SU  OGLEDALO  DUŠE.

POGLEDAJ  ČOVJEKA  DUBOKO  U  


NJEGOVE  OČI  I  VIDJET  ĆEŠ  ŠTO  


SE  NALAZI  U  NJEGOVOJ  DUŠI.

( i sve dok ovo pišem, teku mi suze niz lice i svako malo mi 


zatitra srce od radosti )

I dok gledam tu dragu sestru u vjeri  


JA  ZNAM,  NE  DA  VJERUJEM,  JA  


ZNAM  U  SVOJEM  SRCU  DA  


GOSPODIN  ISUS,   ŽIVI  GOSPODIN  


ISUS,  SIGURNO  POSTOJI,  DA  JE  


OVDJE  MEĐU  SVIMA  NAMA.

KOD  SVAKOG  ONOG  KOJI  GA  HOĆE  ''PUSTITI''  U  SVOJE  

SRCE.

A  TA  DRAGA  SESTRA  U  VJERI  JE  TOGA  ŽIVOGA  

GOSPODINA  BOGA,  ISUSA  SPASITELJA,  ''PUSTILA''  U  

SVOJE  SRCE  ŠIROM  MU  OTVARAJUĆI  VRATA  SVOGA  SRCA.

I tako, razgovarajući, malo-malo mi kaže kako se molila za 

ovoga pa za onoga. I na molitvenoj zajednici, kada smo svi 

na glas izricali svoje molitve za koje smo svi molili, znala nam 

je svima malo ''ići'' na živce sa puno nakana koje je davala za

 razne ljude. 

I ja sam jednom pomislio da možda to ona pretjeruje, da čak i

 nije svjesna tih svih nakana koje daje Gospodinu.

A sada vidim da su sve te nakane koje je tamo znala izreći  

BILE  U  NJEZINOM  SRCU.

ONA  JE  STVARNO,  ISKRENO,  SA  PUNO  VJERE  I  ŽELJE, 


 PRINOSILA  PREDRAGOCJENU  KRV  KRISTOVU  BOGU  


OCU  NA  USLIŠANJE  TIH  NJEZINIH  NAKANA.

I priča mi ona, onako radosno i iskreno, gledajući me u oči, 

kako se ona često pomoli za svojeg susjeda, koji ih ne može

smisliti, i njegovu obitelj. Za našeg župnika i kapelana, za 

misionare  KRVI  KRISTOVE,  za one koji rade nedjeljom a ne

 bi trebali, za našeg orguljaša koji je ostao bez noge, za druge 

molitvene zajednice itd…

O,  KOLIKA  JE  SAMO  ONA  KUŠNJA


  SVIMA  KOJI  JU  POZNAMO  I  S  


NJOM  SMO  U  DOTICAJU!

KUŠNJA  NAŠIH  OHOLOSTI.

KUŠNJA  NAŠEG  LICEMJERJA.

KUŠNJA  ČISTOĆE  NAŠE  LJUBAVI  


PREMA  DRUGIM  LJUDIMA.

JER,  KAKO  BILO  TKO  OD  NAS  


MOŽE  REĆI  DA  LJUBI  GOSPODINA 


 BOGA  AKO  NE  MOŽE  TAKO  LJUBITI 


 NJU,  TAKVU  KAKVA  JE.

A  mnogi je ni ne poznaju.

I znam, sve to sada što pišem bilo pametovanje i filozofiranje

 kada mi Gospodin ne bi dao spoznati moje grijehe, kroz cijeli

 moj život.

ŠTO  SAM  SVE  ČINIO  …

I  JA  DA  SAM  ONDA  BOLJI  OD  NJE,  OD  TE  DRAGE  

ŽENE,  BOLJI  VJERNIK  I  ČOVJEK!?

ZA  NJU  SAM  SIGURAN  DA  ĆE  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

A  JA  SE  TOME  ZA  SADA  SAMO  NADAM.  I  TRUDIM  SE 

OJAČATI  TU  NADU.

Zato sam ju danas pozvao na kavu, sada pred Božić. Da joj 

nekako olakšam ovaj njezin život.

I  ONDA  ME  JEDNOSTAVNO  ''OBORILA''

  
S  NOGU  TA  NJEZINA  JEDNOSTAVNA 


 RADOST  I  MIR  U  OČIMA.

I  NJEZINA  VELIKA  VJERA  U  SRCU.

I ja sa fakultetom i svekolikim životnim iskustvom, jednostavno

 sam joj se divio.

Ženi preko puta mene, s teško nagrđenim licem, s ograničenim 

znanjem, siromašnoj, bez posla, bez muža i djece.

ALI  ŽENI  SA  ŽIVIM  ISUSOM  U  SRCU.

ŽIVIM  BOGOM  U  SEBI.

TKO  TO  OD  NAS  MOŽE  TVRDITI,  DA


  IMA  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  U


  SVOJEM  SRCU!?

I  NEKI  TO  MOŽDA  I  GOVORE,  


MOŽDA  GA  I  IMAJU.

OVA  ŽENA  TO  NE  GOVORI.

ALI  GA  IMA,  O  ITEKAKO  GA  IMA!

Prošle godine, kada smo prvi put bili zajedno na božićnoj kavi, 

preko nje mi je Gospodin dao znak da pristupim u našu 

molitvenu zajednicu.

Ne znam da li će se nešto posebno dogoditi u mojem životu 

nakon ove današnje kave.

NO,  SIGURNO  JE,  DA  SAM  DANAS  PONOVNO  VIDIO  NEKOG

  U  KOME  ŽIVI  I  STANUJE  PREDRAGI  NAŠ  GOSPODIN,  NAŠ

  SPASITELJ,  ISUS!

Kako smo samo mi ljudi siromašni u gledanju tog života i 

svijeta oko nas samo svojim ljudskim, na materiju oslonjenim, 

očima.

TAKO  MALO  VIDIMO,  A  MISLIMO  DA  SVE  ZNAMO.

KOLIKO  SMO  SAMO  PRIKRAĆENI  U  GLEDANJU  PREKRASNE 

 LJEPOTE  SVEGA  ONOG  ŠTO  SE  MOŽE  VIDJETI  DUHOVNIM 

 OČIMA,  OČIMA  SRCA.

Ne znam zašto mi Gospodin daje da spoznam i vidim tu svu

 ljepotu.

Možda da me malo ojača u mojim kušnjama…

I možda da to onda svjedočim svima drugima.

Kako bilo da bilo, REKAO  SAM  DANAS  TOJ  DRAGOJ  SESTRI 

 NEKA  SE  POMOLI  PONEKAD  I  ZA  MENE.  A  RIJETKO  TO  

TRAŽIM  OD  DRUGIH  LJUDI.

JER  SE  NADAM  DA  ME  ČUO  I  PREDRAGI  GOSPODIN  KOJI 

 JE  U  NJOJ.

JER  JE  OBEĆAO  DA  ĆE  USLIŠATI  SVE  MOLITVE  KOJE  ĆE  

DOĆI  IZ  ČISTOG  I  ISKRENOG  SRCA.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE!

Znam da te ne moram moliti za tu dragu ženu.  TI  SI   VEĆ  S  

NJOM  …

SVET  I  PRESVET  TROJEDINI  BOŽE,  OČE, 


 SINE  I  DUŠE  SVETI.

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  SLAVLJEN  U  SVE  


VIJEKE  VJEKOVA.

PRESVETA  DJEVICE  BLAGOSLOVI  TU  


DRAGU  ŽENU  SVOJIM  POSEBNIM  


MAJČINSKIM  BLAGOSLOVOM.

I  ČAST  TI  I  SLAVA,  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.